Просветни гласник

x р 0 н и к а

253

вије доба, када је румунско министарство народне иривреде поставило нарочиту комисију за овај посао, Благодарећи радовима ове комисије а у првом реду букурешког проФесора Мрзека, затим доцекта на лавовском универзитету Тесера, и румунских геолога Атанасијаи Мургоча, — данас се може сматрати да је питање о појави и постанку петролеумских рудишта и о геолошким придикама које су меродавне за истраживоње и екеплоатацију иетролеума проучено у Румунији боље, но игде на другом месту. У тектонском погледу могу се у Румунији разликовати осам посебних области: 1. Кристадасто острво у венцу Јужних Карпата. 2. Кристадасто острво на западној страни Источних Карната. — Оба се ова острва имају схватити као остаци од негдашње шаријашке плоче. По румунским геолозима састављена су од иетаморфисаних палеозојско-мезозојских стена. ШариЈаж је извршен крајем доње Креде, пре Ценомана. Јужно кристаласто острво пружа се од долине реке Јаломице прво на 3., потом на ЈЗ. све до Ђердапа, стварајуКи планинску област Јужних Карпата. Главно планинско било, преко 250 км. дужине, високо је махом око 2000 м. Висови који се изнад тога издижу носе јасне трагове негдашње глацијације (Бучеђ, Фогараш, Л.отру, Парингу и т. д.) Источно кристаласто острво заузима само западни крај Источних Карпата. Сличног је састава каоијужно, и такође је сачувало местимичне трагове негдашње глацијације (Калиман). 3. Зона кариатског Фдиша. — Ово је јужно и југоисточно продужење крстацејског и иалеогенског Флиша галицијских и буковинских Карпата. У орограФском погледу ограничена .је на пданинску област, али јој и највиши висови нису изнад 1700 м. По стратиграФском саставу и по структури ово,]е управо тројна зона: по унутрашњем ободу налази јој се поглавито кретацејски фдиш , по средини махом средњи (а можда и доњи) Еоцен, а по спољном ободу скоро сам одигоценски и бартонски флиш . Слојеви су врдо јако убрани, и боре су повијене ка спољном ободу. При том су по спољним ободима помену та три Фдигака појаса раскинута у наборне раседине, те сваки од њих належе на суседни иојас који му је на спољној страни, а преко првог појаса надеже гааријагака плоча источног кристаластог острва. Тако јепостало оно стунњевито спугатање Карпата у субкарпатску зону. Кретацејски флиш у МолдавскоЈ није још довољно познат, те му с тога и стратиграфска деоба није још деФинитивно извргаена. У Влашкој пак утврђени су у њему еквиваленти већине катова доње и горње Креде. Палеогенскн фдиш много је боље проучен, нарочито у Молдавској. Према радовима румунског геолога Атанасија и давовског доцента Тесера досад су у њему утврђени ови катови: а) узучки пешчар (вероватно средњи