Просветни гласник

x р 0 н и к а

255

целу гетичку депресију, која је на И. била у вези с перикарпатском депресијом, као њеи западни део. Образована вероватно још за време горње Креде, засипана је потом седиментима без прекида све до Квартара. СтратиграФска индивидуадност долазида јој је од бдизине кристалжтог острва, а тектонски јој се карактер маниФестовао вероватно крајем Миоцена. Трансгресије између разних терцијарних катова, које се могу локално проматрати по ободу кристаластог острва, могу се свести на осцилације обала. Слојеви у овој хумовитој котлини благо су нагнути на Ј., И. и С. према осовини депресије, која се је у току времена стално мењала, а сада се приближно поклапа са долином Дунава. 6. Молдавски сарматски плато. — Висока равница од сарматских слојева који нису дислоковани и у које се с Ј. увлаче заливи и рукавци плиоценских језера. Имајући средњу висиоу од 400—500 м. спушта се к Ј. брзо ка румунској равници. 7. Румунска равница. — Ово је највећи део перикарпатске депресије, која је поред тога захватала још субкарпатски регијон, Молдавски Илато и један део гетичке депресије, Како је само постанак перикарпатске депресије могао бити узрок повлачењу флишког мора, вероватно је да она траје од почетка Миоцена. А како со потом у току времена море повдачило и из појединих области перикарпатске депресије, то је главни део њен, румунска равница, морала све више тонути. Прво се повукло море из молдавских Субкарпата (зато тамо нема Сармата), затим са молдавског платоа (нема Плиоцена), потом из осталих Субкарпата и из западно-румунске корутине. Осовина ове депресије, т.ј. линија највеће дубине, лежи вероватно између Букурешта и обода субкарпатске зоне. У Букурешту је сондажом тек испод 800 м. ударено на сарматске сдојеве; све дотле траје Плиоцен (и дес). Међутим на 112 км. источно од Букурешта база Пдиоцена само је нешто мало дубља од 100 м., после долази око 200 м. сарматски кречњак, па онда се (дакле у дубини од 300 м.) удара на добручке кретацејске сдојеве. На 50 км. пак јужно од Букурешта (у Ђурђеву) виђају се кретацејски слејеви одмах испод Квартара. Источни део румунске равнице прекрива, дакде, потонули западни део Добруче. 8. Добруча. — Ово је хорст испред Карпата. Језгро му чини остатак неког планинског масива вероватно из вариске системе, са оштрим борама од палеозојских и тријаских слојева, који су местимице јако метаморфисани усдед интрузија еруптивних стена, а нарочито гранита код Тулче. Правац је ових бора СЗ—ЈИ; оне, дакле, иду испод румунске равнице и југоисточног обода Карпата. На јужној страни ишчезавају ове боре испод моћног покрова јурско-кретацејских слојева, који долазе дискордантно преко њих, па благо тону испод Еоцена и Сармата.