Просветни гласник

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК.

ади ипак местимице, јавља, петролеум и у синклиналама, нарочито кад се ове налазе између наборних раселина. Тектонске погодбе за постанак рентабилних петролеумских рудишта нарочито су испуњене у субкарпатској и потом у флишкој зони. Од много мањег значаја су нетролеумски терени у западној Влашкој, и то само на местима. где су слојеви јаче поремећени. Најзначајније нетролеумско рудшпте у Румунији јесте Буштенари; друго је по реду Морени, треће Еампина, а четвртоБајкоји. Значајна су затим рудишта у местима: Гура-Окницеји, Монћору-Сарата, Цинтеа, Колибаши, Солонц, Глодени, Апостолаке, Л.укачешт ; ', Реча, Моинешт итд. Прва четири најглавнија рудишта, и још нека од осредњих (Цинтеа, Апостолаке, Реча итд.) — леже сва у праховском округу. Ово је, дакле, главна петролеумска обдаст у Румунији. Од укупне нроизводње у 1906. год. (887.454 тоне) пада само на ову област 95'13% (845.452 тоне), и при том је само Буштенари дало 517.367 тони, што чини преко половине (58-3°/ 0 ) од укупне нроизводње у земљи. Сва остала рудишта у думбовичком, бузауском и бакауском округу дала су свега 42.002 тоне, или тек 4 - 87 с /о- Али ваља имати на уму да се већина од њих налази још у Фази истраживања, и да се нека уз то истичу великим пространством. Дубина до које сонде слазе ради експлоатације петролеума врло је различита, једно што је и дубина продуктивних слојева различита, а друго због топограФских прилика самих места на коЈима се врши бушење, и због нагиба слојева. У Буштенару се обично иде са сондама до дубине од 150—400 м., у Морену од 170—475, у Кампини од 200—800, у Цинтеи од 200— 300 за први, затим још 75—100 м. за други слој итд. Исто тако варира и дубина нетролеумских бунара; има их испод 50 м. дубине, али је већина дубока од 50—100 м., а неки до 200, па и преко тога. После овога прелази Радовановић на петролеумску индустрију у Румунији, истичући при том у кратко оно што је најважније да се добије слика о развићу и данашњем стању њеном. (Ближе о овоме у децембарској свесци Иросветног 1ласника за 1907. год., или у посебној публикацији Петролеумска рудишта и иидустрија у Румунији, Београд 1908., стр. 17—22).