Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

275

Да не додази и иосле док, докле, боље је говорити код времепских реченица. — Део о аадежима треба да је систематичније и потпуније израђен, уређен према Функцијама и сродности значења појединпх падежа. Падежи треба да су уређени по зависности својој, а не по реду циФара (1, 5, 4, 2, 3, 6, 7. п.). При том треба свугде задржати уобичајене латинске термине (генитив посесивни, квалитативни, зерагаМошз итд.) На тај начин компаративним путем боље ће се памтитп граматика и једнога и другога језика. —• Разликује и генитив на питање какав: Не дајте се у јарам ропства, а то је опет генитив присвојни. као што се и у присвојних придева: нпр. говеђе (месо), пилећи не осећа випге значење присвојности него каквоће. — Ген. субјективни у тесној је свези с ген. посесивним, те треба рећи да све пгто взжи о атрибуту за ген. пос., важи и за њ. Према хом не ваља: заслужио наклоност цара м. цареву. — Нетатао је: да иза свезе кад не може доћи будуће време, него сад. време свршених глагола или будем и ирошасти придев. А како имају ученици разумети: Не знам кад ћете доћи ? Или зависно-упитне реченице не сматра за зависне реченице, што је онда било потребно рећи. — Улотребу иогодбенога начина требало је боље извести — у три ступња. Није тачно, да кад увек тражи погодбени начин, јер иза кад долази и сад. време: Кад нећу оцу да коме ћу? Тако исто не казује се са да само нешто противно истини, него и могућност: Да отидем тамо, био бих срећан. У том случају да замењује кад: Да ме хоће у сватове звати, ја бих пошла. Да би се они тога опоменули, имали би вријеме да се врате. Учинићу, да бих знао да ћу погинути. — На што наводити примере, у којима се партиципи: бивгии и идуКи мењају? Треба ли то примити и у граматику? в. Сад ћемо поменути понешто, што је изостављено, а требало је да уђе. То би уношење било на рачун сувишних примера и опширних правила. — У набрајању непотпуних глагола као спона могао је г. Лалевић бити потпунији и поделити их по категоријама. Исто тако требало је навести и разне случаје, у којима се прирок изоставља (глаголи кретања и мри узвицима). — Треба забележити разне случаје, кад су у подмету именице мугакога рода на а, како се тада управља прирок у истој реченици и потоњим, кад већ помиње да се уз два, оба итд. иалази и мушки род, особито у потоњим реченицама. — И говор о уиотреби именица могао је биги опширнији и прегледнији. — Код аридева могло би се више рећи, нпр. који се придеви употребљавају само у одређеном, а који само у неодређ. виду, о грађењу присвојних придева, о том који се придеви не дају поредити итд. Додуше, могло би се напоменути, да то припада науци о облицима и основама, али, кадје у употреби метода концентричних кругова, и кад су синтактичка значења често у свези с овим творбама, то не треба ово избегавати, у толико више што г. Лалевић и сам то додирује на више места. — 0 улотреби свих заменица 3 л. непознатог као упитних и савезних могло се потиуније рећи. — Место који не долази само где и како, вего и те, кад већ чешће помиње и провинцијалне особине.