Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

279

н т. д." Нарочито бисмо му препоручили да од Маретића позајмљену особитост дакако у средини реченице (која је у истини немачко ја\тоћ1) изостави. Стил дакле треба да је одређепији, аодредбе што простије и јасније, речене са онолико речи колико је најпотребније. Понешто не треба ни објашњавати, јер је и сувише јасно, а понеке ствари треба оставити самоме наставнику. Ваља ревидовати и свести иримере на најпотребније. Н. пр. на стр. 4. Добра дела вазда се виде где глагол се виде није ни копулативан, ни пример како од конулативнога постаје потпун, него пасиван. Противни смо оним многобројним нотама испод текста, које ће уносити само забуну. Важније нека се унесу у правнла и напомене, а мање важне могу се и изоставити. На техничку страну ваља обратити особиту пажњу, те примере штампати гармондом, а напомене петитом, па да се има потребна прегледност. Кад г. Лалевић исправи сво.ју Синтаксу по овим наноменама, особито по I. делу, где се говорн о распореду и реченицаиа, и тако је буде штампао, мишљења смо да се она може корисно употребити као уџбеник у нашим средњим школама, лоред осталих уџбеника који су већ у употреби. Главноме Просветном Савету захвалан на поворењу 15. Фебруара 1909. год. у Београду Миливој Вашић проф. III беогр. гимиазнје Напомене г. Башића примам и за своје Драгутнн Костић проФ. II Беогр. Гпмназије

Синтакса Срнског Језика од Илије ЛалевиИа I. Општије напомене. 1. Нису сви одељци уједнакој мери обрађени; партнја нир. о свезама изложена Је несразмерно детаљније него остале и много значајније (партија о реченицама нпр.), подробније него је то потребно у једном уџбенику гимназијском. 2. Бравила су обично излагана опширно, негде и врло опширно, с много речи, што већ само собом хможе отежати разумевање; док би нпр. код значења падежних бпло довољно истаћи напред само значење („нрипадање", „предмет" итд.) па наврсгати, опет не многе него добре примере, као што је у Синтакси Мирка Дивковића, а како је понегде и код г. Лалевића, нпр. код предлога. Разумљивости правила миого би допринело, норед концизности у излагању, и то, кад би се излагање његово удружило с анализом подесних примера п с указивањем на сличне или на супротне случајеве у синтакси нашега језика. Има тога и у рукопису г. Лалевића, само ређе. (Нпр. на стр. 9, код додатака у реченици идр.). Па се тако, између осталога, за ученике IV разреда, којима је у ирвом реду и намењена овако систематска синтакса, могу корисно чинити и порсђења са синтаксом латинскога и немачког језика, нпр. у одељку о реду речи (Тако би ученици добили тачнији појам о „слободи" нашега реда речи.) па просветни гласник , I. књ., 4. св., 1909. 19