Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

297

ондашњим тежњама. Шта више исцрпени су најпре напори кругова заинтересованих за више женске школе у борбн око иишљења у питању, да ли учење у вишој женској школи треба да траје 9 или 10 година. Одредбе од 31. маја 1894. г. предвиђале су за више женске школе као правило деветогодишње учење, а десетогодишње донуштало се као изузетак. На супрот томе развићем се све јаче истицала потреба да се у план више женске школе унесе десети разред. Школској управи није могао бити задатак да прави сметње таквом развикту, који је излазио из оквира уредбе од 31. маја 1894, г. и ударао другим путевима, те да се нротиви предлозима о увођењу десетогодишњег учења. Шта више ваљадо је похвалити тежњу да се виша женска школа уздигне и побољша. Резултат је био знатан ирираштај десеторазредних школа. Докле је, по статистици из 1901. год., од 213 јавних виших женских гакола било 90 са 9 а 54 са 10 разреда (не рачунајући при том 69 школа са мање од 9 разреда), у октобру 1907. г. број деветоразредних школа пао је од 90 на 65, а број десеторазредних, наиротив понео се од 54 на 132. А и међу приватним вишим женским школама било је у октобру 1907 г. норед 110 деветоразредних, већ 138 десеторазредних. Овим стварним развићем јасно се показало, да се у ширим круговпма десетогодишње похођење више женске школе осећа као потреба. Стога десеторазредна школа не доиушта се више као из} г зетак, као што је то по уредби од 1894. г.. већ се уводи као нормални облик више женске школе. Али додатак само једне године не задовољава стварну потребу да се образовање нродужи. Место десеторазредне школе ваља тежити за једанаесто — и дванаесто-годишњим учењем младих девојака из виших редова. При покушају да се ова мисао изведе и да се свет навикне на тако продужено време за образовање, мора се водити рачуна о томе да су девојке од 16 и 17 година уопште духовно развијеније него ли младићи тога доба. Стога ће, у коликоЈе реч о даљем научном образовању, добити места слободнији начин предавања и учења. Отуда се показује као потребно да се води обзир не само о проширењу .језиковног, литерарног и естетичног круга интересовања младих девојака. Шта више ноказуЈе се као важније, да се допуни њихово образовање у правцу њихових задатака које ће имати у животу као немачке жене, да се уведу у дужности домаћег и другог заједничког живота, у елементе васпитања и неговања деце, у домаће газдинство, у науку о здрављу и у науку о добру, а тако и у област милосрђа и љубави наспрам ближњега. Да би се одговорило овим задаћама, има се као продужење више женске школе подићи двогодишњи — или бар једногодишњи лицеј. Због новине оваквих установа нема се намере да се још сада дају подробни и утврђени прописи. Шта више 20*