Просветни гласник

298

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

тражи се нека обазривост и ширина у схватању одредаба баш за ове разреде. Јер и ако се може делимично применити искуство стечено на пољу вишега женског образовања, и ако су чивени покушаји са заводима као што су лицејски разреди за домаћице, ипак мора у оквиру нових уредаба остати слободе и простора за даље покушаје и нова искуства. Стога, да би се развитку дало маха, и допушта се додавање најпре само једног домаћичког разреда. У одређеном броју недељних часова свакако биће обавезно учење педагогике и рад у забавишту, што ће се придати сваком лицеју. Јако треба желети и то, да се дицеји удесе тако, како ће у њима мдаде девојке имати могућности да се према потреби спреме за учитељице језика, газдинства, ручног рада, гимнасгике итд. у вези са другим заводима, којих за то већ има, да би на тај начин и оне девојке, које не желе спремати се за учитељице научних предмета, дошле до извесног циља и подстакде се на развитак и вежбање своје снаге. Установа домаћичких разреда много ће се олакшати тиме, што ће се они довести у везу са садашњим женским учитељским школама, а како је за успешно извршење школске реФорме од пресудног значаја спремање ваљаних женских наставних снага, то је потребно да се у исто време изнова уреди и образовање учитељица и да се доведе у везу са вишим женским школама и лицејима. За спремање учитељица виших женских школа досад још није било уредбе као ни службеног угледног наставног илана. Само захтеви који се на испиту траже од ових учитељица спомињу се у правилима од 24. аирила 1874. год. и допуни и измени од 31. маја 1894. год. и 15. јануара 1901. год. као и у правилима о испиту за учитељице научних предмета од 15. јуна 1900. г. По правилима о испиту од 1874. год. траже се оба нова језика, после трогодишњег учења у каквој доброј вишој женској школи; даље, из немачког и историје тражи се више него на испиту за учитељице основних школа; повећани су поступно прописи о практично-методском образовању; а све то пошто није у исто време продужено и време за спремање довело је постепено до преоптерећености при спремању за учитељску службу у вишим женским школама, што је задавало све већу бригу свима учасницима у тим иснитима. С тога је предвиђено да се спремање ових учитељица продужи на четири године и да се тако уреди, да најпре после три научна разреда дође научни завршни испит, затим да се једна година проведе у практично-методском спремању и заврши учитељским испитом, који ће се распрострти само на предавања и педагошко и методско градиво из последње године. Од тога одвајања научног и практичног образовања и испита и од продужења времена за спремање за годину дана може се очекивати олакшање при снремању за учитељску службу у вишим женским школама.