Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

299

Ну не треба умањити образовање ових учитељица, које је по себи оиравдано и у интересу више женске школе потребно. Отуда се против преоптерећености при спремању за учитељску службу у вишим женским школама не може номоћи другачије већ једино продужењем времена за спремање. До душе, на први поглед чини се, да се тиме постављају већи захтеви нарочито девојкама упућеним на што скорије зарађивање, а тако и њиховим родитељима. Али ове привидне жртве у ствари су ииак мање зло. Јер рђаве последице по здравље, које долазе од преоптерећености прпнуђавају многе младе учитељице да се тек по испиту подуже одморе, те тако не могу одмах да зарађују. Осим тога ово код многих учитељица стално утиче штетно на њихову издржљивост, тако да постаје потребним превремено стављање у пензију, а тиме се намећу већи трошковл онима који треба да се брину око издржавања школа. А овим се социјалне прилике отежавају више него продужењем сиреме за годину дана. При том треба узети у обзир и то, што учитељице основних школа такође ио правилу не ступају у службу док не папуне 20 година. Учитељице основпих школа оспособљавају се за сдужбу у средњим и вишим женским шкодама, кад положе потпун за то прописан испит или испит иронисан за учитеље средњих школа од 1. јула 1901. г. Нове уредбе о испитима за учитељице објавиће се нарочито. Да би се одакшало уређење лицеја, намерава се самом лицеју дати могућност да на се узме спремање за испит за више учитељице и да поред домаћичких разреда установи још три научна виша разреда женске учитељске гпколс с једногодишњим практичним курсом. При том би ученице из домаћичких разреда могле добијати научну наставу или један део од ње заједно са ученицама научних виших разреда. Зацело би требало желети, ако би број ученица био довољан да се више научно образовање код обе групе подвоји, те да ученице домаћичких разреда добијају научну наставу слободнијом методом. Али и за то ће веза са женском учитељском школом бити од велике помоћи, у колико ће се ваљани учитељи и учитељице из женске учитељске школе моћи узети и за научну наставу у домаћичким разредима, а за то би лакше било на расположењу ако су обе гране лицеја спојене. Тада се неће увек и свугде за све ила за многе предмете наћи довољно велике групе слушатељака међу ученицама домаћичких разреда а да би им било могуће давати засебну наставу, тако да би дотични иредмоти морали испасти, те поједине ученице, које би желеле да их слушају, не би имале прилике за то. То ће се избећи спајањем са научним вишим разредима и могућношћу хоспитовања на појединим предметима. На тај начин ти нови заводи за више образовање могли би се пре установити, а нарочито би се и градовима олакшало отварање такових завода. Јер и градови који су иначе, мора им се при-