Просветни гласник

300

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

знати, много учиниди за оснивање и онадбевање виших женских школ.а, још нису ИЛ-И нимало или врло ретко, приступили томе значајном задатку: да оснивају школе за домаћиде. Они су се обично ограничавали на оснивање женских учитељских школа. А баш оне, са врдо мало измена, дају могућности да се опште више образовање девојака доведе у везу са њима и практично реши. Поред випге женске пшоле и лицеја са вишом женском учитељском школом, који служе општем вишем образовању и стручно.ј спреми за учитељиде, потребни су и т;.кви заводи, у којима ће се младе девојке^из виших редова припремати за академске позиве, који су доступни женскињу. Брзи развитак натпе културе и с њиме у вези номерање друштвених привредних и васпитних односа у садашњости донели с) собом то, да баш у средњим и вишим редовима многе девојке остају незбринуте и многа женска снага, која би могла користити друштву. остаје неупотребљена. Услед тога што женско становништво бро.јно надмаша мушко и што све већи број људи из виших кругова остају нежењени, принуђен је већи проценат девојака из образованијих кругова да се одрече свога природног позива жене и мајке. Њима ваља прокрчити пут за какво запимање према њиховом васпитању, које би већини од њих давало средстава потребних за живот, и то не само у службп виших учигељица већ и у другим положајима везаним за универзитетске студије, уколико су они доступни женскињу. Јер нити је добро нити у интересу школа да се све те девојке упућу.ју на учитељску службу као једини позив према њихову полоагају, те да се оне између њих, које за то немају ни унутарње воље ни наклоности из чисто спољашњих разлога приме посла, који тражи делог човека, јер то не може њима донети задовољства, а ствари само може нашкодити. Спрема за универзитетске студије добијаће се у „женским гимназијама" (81и(Иепап81аИ;еп) које ће се по могућству спојити са вишим женским школама. Образовање које ће се у тим школама добити треба да је но вредности једнако са оним шго га дају средње мушке школе, избегавајући при том механичко изједначење. Који ће се од три облика мушких школа узети за ове женске гимназије оставља се према месним приликама избору оних који школу оснивају и одобрењу надзорне власти. Како се у овима женским гимназијама предвиђа латински или латински и грчки у истој мери као у реФормним реалним гимназијама или реФормним гимназијама, а математичке и ириродне науке као у вишим реалкама и реалним гимназијама, то се више женске школе, које су према својој природи и својој сврси друкчије уређене, но могу до краја узети као основа за женску гимчазију. Да би се достигло образовање које одговара ономе што га дају разне врсте средњих