Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

301

школа за мушку омладину потребно је, према досадашњим искуствима, учење од најмање 6 (за гимназије или реалне гимназије) шш бар 5 година (за реалке). Кад би се овај рок учења наставио на завршену вишу женску школу, код девојака би тада припрема трајала укупно 15 или 16 година, док код Дечака траје 12 година. Ну то се не може допустити за женски подмладак како с погледом на радну подобност девојака тако и због веће скупоће и отежавања таквога начина образовања. С друге стране опет морали бп се они предмети и градиво који се траже у гимназијама, реалшш гимназијама и вишим реалкама у таквом течају од 3 или 4 разреда по свршеној вишој женској школи тако обрађивати, да би неминовно по себи наступила преоптерећеност и све рђаве последице, које долазе од наглог збијања наставнога градива у краће време учења. Ако би се опет делови овога образовања ставили последње године саме више женске школе, онда би јој се наметнули наставни предмети и наставно градиво, као латински или математика, у обиму који не одговара њеној задаћи, а тиме би се нарушило њено јединство; равномерност и мир при раду претрпели би штету и опасност од преоптерећености била би блиска. Не може се ово све, због сразмерно малог броја ученица ко.је теже за сведочанством о испиту зрелости из реалне гимназије, гимназије и реалке, наметнути свима ученицама, јер има пуно важних околности које се томе противе. Због тога је за овакво спремање за универзитет .једини излаз, да се виша женска школа на време подели, и то за одсек вшне реалке после 8. школске године (после пуне 14. године), а за одсек с латинским или латинским и грчким после 7. школске године (кад напуне 13. година), тако да се за 5 или 6 даљих година тај друкчији завршетак образовања изврши без пренагљивања и преоптерећења. Покушаји у овом правцу са реално-гимназиским курсовима чињени су 1902. г. у неким већим градовима и према досадашњим искуствима показали да дево.јке при том постижу оне задаће, које имају реФормне школе међу вишим наставним заводима. Ипак је боље да рачвање школе буде за 1 односно 2 године доцније него ири тим покушајима, како би девојке дуже добијале наставу випге женске школе и зрелије ночеле ово ново учење, и како би и оне и родитељи имали што је могућно више времена да се одлуче. Укупно учење до универзитета изнеће при том више него код дечака због нарочитих обзира према женско.ј природи. Од целог плана о преуређењу може се очекивати да ће само нарочито иодобно женскиње поћи путовима образовања, и нарочито да ће уређење лицеја са слободнијим општим вишим образовањем и мо-