Просветни гласник

НЛУКА И НАСТЛВА

311

доприносиле да се многа нерасветљена питања реше и изведу на чистину. У доба Француских револудија алманаси се употребљу.ју као агптационо средство у корист ове или оне политичке странке; отуда њихови називи: републикански алманах, демократки алманах, социалистички алманах и т, д. Међу свима тим разноврсним и многобројним алманасима, особиту нажњу привлаче трговачки и кпижевни алманаси, ко.ји су поред практичних обавештења о већим књижарским радњама у Европи, доносили и библиограФију готово свију важнијих дела, лепе забаве и поуке, и стотинама разних корисних забележака. У некима од тих литерарних забавника већим делом беше заступљена поезија, и то су: у Француској Аћпапасћз Лез Мизев, а у Немачкој Мизепаћпапасће. Први Музин алманах у Француској основао је Ма1ћои <1е Басоиг, у Паризу 1764, и он је излазио без прекида до 1823. Из Француске су очи календари прешли п у друге земље, нарочито у Немачку, где су за кратко време узели толикога маха, да је тешко било наћи значаЈнијег и плоднијег немачког песника који не би имао свој Мизепаћпапасћ. II сам Шилер издаваше један таки алманах (1796—1801), под истим називом. На њему је, поред најдаровитијих песника тога доба. радио још и Гете. У другоЈ свесци тога Мизепа1тапасћ'а излазе познате Шилерове и Гетсове Хемеп, а у трећој најбоље њихове баладе и романце. У петој свесци изађе чувена и хваљена Шилерова „Песма о звону". Године 1780—1804, излазио је у Гетингену СгбШпдег Мизепа!тапаск, а у Лајпцигу Селрггдсг Мизепа1тапасћ (до 1787); па онда ј ОетзЛег МизепаЈтапасЈг (1834—39), који је извесно време уређивао А. Шамисо и Г. Шваб. У Бечу је скоро двадесет година излазио УУгепег МитпаЈ.тапасћ (1777—96), који је, нема сумње, врло добро био познат и Србима са оне стране Саве и Дунава. Од тридесетих и четрдесетих година нрошлога века, па на овамо, изгледа да је муза охладнела према овим алманасима, и они се почеше тек с времена на време појављивати. Тако у новије доба имамо: СаИазсће Мизепа1тапасћ, ћегаи8§е§ећеп топ Вгаисћ (81и11§аг1, 1891 и даље); МоАегпеп Мизепа!тапасћ (Мипсћеп, 1893 и даље); МизепаИтапасћ ЂегИпет Ши&епГеп (ВегНп, 1896); Ми$епа1тапасћ 1,егр%1дег В1и<1епГеп (Бе1р21§, 1897), и др. Цветање је, дакле, Мибепа1тапасћ'а било при крају XVIII века, а што су се доцније ређе јављали, то је долазило отуда, што су их потисли други забавници, тако звани Тазсћепћисћег. То су бнле периодске књиге, обично у малом Формату, које су излазиле једанпут годишње, и доносиле понајвише белетристичне радове. Најлепше доба њихова развијања беше прва половина прошлога века, кад им се утицај знатно осетио и у српској књижевности. Чувенији забавници ове врсте беху: Вескег-ов Тазсћепђисћ гит дезеШден ,Уег§пи§еп (Ве1р21§, 1791—1814); ТазсћепЂисћ с!ег Хгебе ипб, иросветнп гласник, i. књ., 4. св., 1909. 21