Просветни гласник

312

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

РгеипЛзскаЦ (Ргапкћи! 1801—41); Мтегиа , Тазсћепћисћ Шг Батеп (Ве1р21§\ 1809—29,1831—33); ТЈгапга, Тазсћепћисћ 1игсИе Јаћге1801—48, Аш81ег (1ат ип<1 Бе1р21р:, ћгг§. у. Г. А. Вгоскћаиб; Репе1оре, Тазсћепћисћ 1'иг 1811—13, 1815—48, Те1ргј§, ћгвд. у. Т. НеП, — и многи други до стотину на број. Сарадиици су и овде били свагда најзнатнији немачки писди, јер су се уредници трудилида изберу прве међу бољима, како би се књиге лакше и више растурале. Глас немачких забавника. Мизепаћпапасћ-а и Тазсћећисћег-а одјекнуо је и у српској .дитератури прве подовине XIX века. Сви нашл алманаси (календари, месецослови), све збирке „ироизвода у прози и стихови", само су копије немачких оригинала и то покаткад врло рђаво изведене. Све мане и недостаци немачких забавника, прелазили су и у српске. А оно што је било боље, није сређивано ни дотеривано према српским приликама, према развијености, или боље рећи неразвијености, укуса српске читалачке публнке. Има додуше међу овим забавницима и песничким збиркама и таквих, који су тежили да се отргну испред туђинскога утицаја, али је њихов број сведен на минимум, тако да их напрсте можемо избројати. Вукова Даница заузима међу таким забавницима прво место, а поред ње су и неколике песничке збирке незнатнијих песника тога доба (Сраски Славуј од А. Николића; Београдска Лира, 1833, 1834 и 1835; и др.). Важнији оригинални радови у српским забавницима доста су се у новије доба испитивали, а неки и препггампавали; али на преводе у њима, још се нико није обазрео, и они су доста занемарени од стране наших литерарних испитивалаца. Никола Андрић у својој студији Рпје^оЛпа ЂеШггзИка и 8г1а оЛ доЛ. 1777—1847, вели да је „по забавницима и календарима превођено у овој периоди много, ал су то били све пријеводи мање важних дјела и остали су без особитога утјецаја на књижевност и на књижевнике". 1 Истина је да су многи преводи у забавницима били кратки, покаткад и безначајни, али нипошто таки, да се о њима засебио не би могла повести реч и дати једна прегледна студија, која би иослужила као мали прилог историји српске књижевности, у почетку њенога стварања. Ја ћу овде иокушати да дам једну таку расправицу, која ће местимице, можда бити и непопотпуна, и са извесним празнинама. Ал и ко зна са каквим се тешкоћама таки послови раде и каким се непријатностима мора човек излагати, тумарајући по приватним и страним библиотекама, и ко најзад познаје стање наше Народне Библиотеке, знаће и то. да се често ни поред највеће иажње и најбоље воље, не може доћи до онога до чега се жели.

1 Рггје^оЛпа ЂеШгкИка, 1892, ЗЈгапа 81.