Просветни гласник

наука и настава

313

I. Доба (1800—1825) У првој деценији прошлога века, стање српеке књижевности беше тако слабо да се о њему посебице не би могло тако опширно ни говорити. Све што је на српској књизи у то доба урађено, бидо је с оне стране Саве и Дунава. Али у коллко је књижевност заостала, у толико Је више успеха било на другој страни. Дугогодишњем робовању већ се беше приближио крај, и све оно што би могло радити на књижевпости иди науци, латило се било оружја да прокрчи себи пута прво у политичким слободама, па тек онда да ради и на осталим гранама нзроднога живота. Најзнаменитија година у новијој српској историји пада без сумње у ову деценију. Друга тако исто важна година за Србију и српско јединство, дакле опет у политичкој српској историји, јесте у деценији одмах за овом. 0 политичком значају ових двеју година и деценија, наши и страни историчариЈ довољно су говорили. Нама пак остаје да бар у неколико нрегледамо значај овога доба по духовни живот српскога народа, по његову књижевност. Нема сумње да је у другој десетини прошлога века, на српској књизи више урађено, но у првој, али ова опет има већега значаја у другом ногледу, наиме у задобијању политичких слобода, као што горе рекосмо. А наглашавано је можда већ толико пута, да се књижевпост једнога народа тек онда може правилно развијати и успевати како ваља, ако је он политички слободан, и ако је материално бар толико обезбеђен, да може подмиривати најпрече своје потребе. У годинама горе истакнутим (1800—1825), не беше ни једнога ни другога у довољној мери. те се према томе ни у књижевности није могло ништа внше очекивати, него оно што се дало. И у једној и у другој деценији дат је известан број, оригиналних радова и више превода, али .је тај број сразмерно узевши, много незнатнији, према годинама после 1825. као што су незнатни и сами њихови нисци и преводиоци. Сем Доситијевих и Вукових радова, затим многих списа: Л.укијана Мушицког, Милована Видаковића и Јоакима Вујића, писаца који се данас помињу само по школама и детаљним литерарним расправама, — све остало је од мање вредности. Но и поред тога, поред извесних својих недостатака, књижевни радови из овога доба заслужују ипак већу пажњу, јер је њима ударен основ за даљи развитак новије књижевности у првим годинама њена постанка. Месецослови који су тада излазили пре Давидовићевог Забавника, и ако нису били лрави забавници, онаки каки су се тада већ издавали на Западу, ипак су били бар налик на њих. Поред календарског дела, они су још доносили и разне забавне приче („увеселителне повести"), или друге какве поуке из лекарства, привреде, историје. и т. д., те на тај начин вршили улогу, не само алманаха, него и часописа, и 21*