Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

397

казу многи језици. У истом смислу утицао је политички партикуларизам, који је од чести ностао због истог узрока. Ова множина наречја остала је неумањена и незбрисана и до оних времена, кад се писало и кад су се повеље овековечавале на камену и тучу. Наречја су се појавила и у књижевности, али овде наравно у почетку ретко непомешана; ипак су на пр. песме СапФИне и Алкајеве имале скроз еолски а Архилохове и Анакреонове скроз јонски звук. И тако су нам грчки дијалекти много боље познати но дијалекти старе Италије и имају већи историски значај него немачки па и Француски. Каречја у на- ^е какав општи грчки језик, век баш нарочито насобинама. речје свога града илл предела Грци су носили и на својим походима ради колонизације. Тако је на Кипру, који су насељеници у тамно раније доба примили од предорскога становишта у Иелопонесу, говорен исти грчки ]език као у Аркадији, на Коркири исти као и на Коринту. И у Халкидици. на Понту, у Јужној Италији и Сицилији Јонци и Дорци су живоли једни поред других са исто онаком језичком дивергенцом као и у материнској земљи. Иеаиол у Кампанији обликом неких израза јавнога живота. одаје још у царско доба своје иорекло из јонске Халкиде. Битностодсту- Наречја се размимоилазе поглавито у гласовима и то пања у наречјима. нарочито у вокадима. Дуљења и сажимања код поЈединих наречја доводе до разних ресултата. Јонци и Атичани .замењују старо а са е, Елејци старо е са а\ латинском та1ег одговара код првих тШг а код других таШг , баш као што је од латинског сапШШз постало Француско сћап1е, и као што с друге стране име Виећеп и даље живи у имепу Всћгсадеп. Код консонантизма ваља напоменути различан изговор гдаса I и неких првобитних консонантских група. Јонци и други су од старога ^гкаИ „двадесет" начинили егЈсозг, као што Французи I од латинског паИо изговарају као с; а латинском д^а^ог „четири" одговара еолско реззугез, јонско Геззегез, атичко ШГагез. Међу облицима речи прономен и инфинитив показују најмногобројнија одступања. Свакојако не беше инфинитив у прагрчком још добио утврђен облик, што показује и сведочанство из сродних језика. — У појединостима је ступањ и начин различности код наречја био одређон различним моментима, који су се укрштали, а којима само врло непотпуно одговара обична подела на еолхки, јонски и дорски. Од чести су били од утицаја геограФски додири. Атички је имао везу ка северозападу са беотским ка истоку са јонским. Јонци у Малој Азији додириваху се опет у нечем с Еолцима, који становаху северно од њих. Поред тога имамо још утицај од старих лутања, по најјаснији у језичкој заједници дорских држава, али и у другом. Право обличје језичкога живота до ситница познајемо Атички диЈа- г о о -• ј левти. за В р еме цепања старих наречја понајбоље у Атици, захва-