Просветни гласник

398

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љујући обиљу књижевних сПоменика и заниса. Но ономе што се овде даје поуздано утврдити, можемо под неким претпоставкама створити слику о најстаријим језичким придикама других грчких предеда. Језичко Понајпре посматрачу пада у очи једнозтавност атичкога јединство т . т атици . Језика. Једноставан Је наЈпре у просторном погдеду. Свакојако у 5. и 4. веку у цедој Атици говорио се подједнак грчки језик, у кодико је уопште .језичко јединство могућно ма на којој пространијој области. Ни један камен не показује ма какав пример локалнога наречја. Ко оцени с једне стране законе језичкога живота а с друге стране првобитне државне прилике у Атици, сматраће као извесно, да се некада на Маратону другачије говорило него у Атини или Суниону. 0 некадашњем особеном едеузинсгсом наречју сведоче и нека сакрална имена. Ну све је ово рано пропало. Схватање Атике као једне роПз није било само теорија. Атина је тако потпуно била центар, да је у себе усисада све месне особености. Њен језнк био је норма за све, који су важили као њени грађани. Једини изузетак служи као потврда: Ороп има засебан дијалекат, сродан еубејском, али он је само но неко време припадао Атици. — Не сасвим тако једноставан, али ипак много једноставнији но што би се могло очекивати, атински је језик у социјалном погледу. Слојеви барем грађанскога становништва били су по језику мање одвојени него на пр. у старом Риму. Формално вулгарни говор у књижевности се потврђује само код странаца или онде где хоће да се страно порекло покаже као вероватно. А језик у текстовима, који нису стилизовани из уметничких обзира, значајно је подјсднак што се тиче гласова, творбе речи и склопа реченичног, сем врло мало изузетака, па и ту често имају реч странци, досељеници и робови. — Да наведемо тош и треће. Језик службе божје издвојио се до душе у Атини од свакодневнога али само применом неког мањег броја израза, иначе неупотребљивијих, и у понекој прилици давањем .јонске или хомерске боје вокал.изму, чиме је говор као добијао достојанство и отменост. Неразумљиве или полуразумљиве модитве и Формуле, какве се могу наћи код толико многих народа и верских заједница а у старо доба код Римљана, нису нознате у Атини (а, како се чини, ни уопште код Грка), барем не у државним култима. Томе одговарајући, и атички сл.ужбени и правнички језик одликује се незнатним бројем застарелих речи. Утицајл дру- Ма да је Атика била тако у се затворена, ипак су на гп наречја . . „ . на атичко. њен Језик утицала и друга наречЈа. Смејали су се додуше, кад је комичар износио на позорницу беотске, мегарске и лаконске звуке, али су по нешто примали од ближих и даљих суседа и од досељених грчких супл.еменика. Тако су од Дораца примили нарочито такве изразе, који одговараху аристократским круговима мисди или се употребљаваху при гозбама, а од Јонаца можда термине за култ,