Просветни гласник

462

НРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Сом овога, у књизи има, овде онде и тривијалности (н. пр. како је Кулин три вечери с кадуном сиавао а кад трећа ноћда мину крете се он Босни — двору своме) и бесмдслнца („снијег у беснежној зими"; „на уморне очи сан жеље очара" стр. 84.; „ружица мирисна и чедна" и т. д.). А што је најгоре у целој књизи то .је језик. На свакој сграии, скоро, у сваком чланчићу се нађе но која погрешка или недоследност. Ту се нише Срлство с малим словом а домовина великим. Слобода, Васкрс и Слободарка су им особене именице а Срнско Приморје заједничка имениЦа (пигау с малим словом). Велики жупан пишу и великим п малим словом, придев турски пишу великим а сриски малим словом, реч жупан пишу како кад: и великим и малим словом, Аустријанце и Французе нишу малим, а Турке, Црнце и Израиљце великнм словом. Дијо и тако пншу великим словима. Уместо нриђе пишу приде, уместо ојачају — ојачаду, уместо гнездо гњездо, м. склонигате — скровиште; м. бисмо, бисте пишу свуда би; м. да ли те — ја л' те. Прилог не редовно спајају с глаголом инииошто иишу одвојено. И т. д. Поменули смо и напред да је коректура аљкава. То већ прелазн сваку меру. Нема чланчића или песме где нема које погрешке. Оне киите на свакој страни. Куриозума ради навешћемо на стр. 79 као нример аљкавостм ову речениду: „Једном је ишао кроз ировалије н стене планине Химошаја један манголац". Ово је нрави ребус за децу. Нека је узгред речено да на тој страни и странн до ње има равно 17 аогрешака коректорских! Илустрације нису згодне а н цена књнге (за децу?) је велика 1,50 дннар. Књнга је слагана из цицера и гармонда. Ма да би било желети да се књиге за децу не слажу из гармонда ииак би било нриродније дајенапред узет цицеро па на крају гармонд, а оно је овде обратно. Држимо да Главни Просв. Савет има пред собом јасну слику о овој књизи, на према свему шго је нзложено, нека одлучи може ли се употребити ва онај циљ за који је нонуђена. 28 аирила 1909. год. Захвални на поверењу Београд. Сретен Пашић управитељ В. Ж. Школе Мих. М. Станојевић учитељ Прома овом реФерату Савет је дао мишљење: даеекњиге: „Најбољи друг" и „Први дечји цвркути" могу препоручити за цоклањање ученицима основних школа о испитима и за гаколске књижнице основних шкода, а да се књига „Ризница" не може препоручити ни за поклањање ученицима основних школа о испитима нити за школске књижнице основних гакола. Г.г. Пашићу и Станојевићу одређено је на име награде за реФеровање о овим књигама свега (60) шесет динара. • XII Прочитано је писмо г. д -ра Јована Скерлкћа, ванредног проФесора Универзитета, од 3 априла ове године, којим извештава Савет да му није могуће примити се за реФерента књиге П. П. Ђорђевића „Теорија књижевности".