Просветни гласник

НАУКА И НАСТАПА

475

дежима: изрази као „код кућо", „од куће", могли су се с тога исказати једном речју, гато је такође још из латинскога познато сваком краткоћа у ученику. Сасвим обично код глагола нема обележја за лица граматичким овлицима нарочитом замсницом, в ја" и „ти",па и за „он", „она" и „оно" тек секундарно су створени изрази у иојединим италиским језицима. Начини се исказују не описно већ једним обликом. Структура најн у целом старијег италиског језика може се у неку руку обележити нзразу. ка0 киклопска. Та структура, као што је поменуто, траје и у историском латинском језику, нарочито код песника и ретора. Краткоће има и у целим изразима, где се одбацује све што није безусловно потребно за исказивање мисли. УоНеа (оНипа ад.Гипа1; (ас1ит поп ЈаЂиГа; о<1егГп1 Аит теГиап1 и колико још пословица, крилатих речи и цитата из школских писаца могу послужити као пример за то. приређивање Утисак киклопске грађевине морао се повећати још и слагањерече- З б° г тога, што у праиталиском језику није било оне мноннца - жине свеза за спајање реченица, што их видимо развијене већ у Хомеровом грчком језику а и у нознијем латинском. Имала је реч за ,и', „или* и ,али", али што се од финијих нијансовања и специјализовања ових појмова налази у класичком латинском језику, то се већином по својој етимологији показује као сразмерно млада тековина. Још у већој мери ово вреди о речцама за вгзивање зависних реченица, као „кад" и „јер" и „пошто". На послетку за једну „стилску" особину, коју приАлитерација. иисуЈемо ирастаром италиском идиому, можемо се позвати на већ напред наведене пословице (ог1ез (огкта а<Ииле»Л и (ае(ит поп ја1и1а: то је наклоност према једнаким почетним гласовима кодсуседних речи, алитерација, која није непозната ни другим сроднимјезицима, нарочито германском. Како се чврсто она укоренила у италиском Језику и како се упорно ту одржава, показује нам — да не рачунамо сведочанство старије народне појезије — множина надалеко познатих изрека, чега од чести има још и у романским језицима, као ваШ зирегдие „довољно и сувише довољно", сгаз срес1о „сутра верујем (данас не)", запиз за&из, „здрав читав" = староФранцуски заиј зепп, сог еогриздие = староФранцуски согз сиег, итд. Старину и значајносг алитерације потврђује даље на пр. не мали број двојних боговскнх имена Ј)еа 1)га, Рогз РоНипа, Јипо Јида, Ма1ег МаШа и имена за боговске парове као РИитпиз и Ргситпиз. Доцнија појезија и уметпичка нроза умеле су наравно користити се овом прастаром језичком особином. (;, Ј° б0 " Н ч, Показане и друге црте учиниле су се ранијим филолопрема грчком зима као довољне, да праиталиски језик не само уврсте у и келтском ј езику. индоевропску језичку породицу већ и да му у овом кругу одреде ближе односе. Док су једни мислили, да смеју везати тептње