Просветни гласник

476

ИОСВЕТНИ глдсник

сродство између итадискога и грчког језика, дотле су други веровади да су увидеди неку нарочито ведику сличност између њега и келтског, Насирам ових поставака данас смо постали у толико скептичнији, што се при даљем исиитивању све више и више показивало, да та збиља уочљива подударања између латинског и грчког нису из старине заједничка. Доцније ће још бити речи о том, какав су утицај на језик Римљана вршили непрекидни односи између Грка и Римљана у историском времену, како је латински језик све више прожиман грчким позајмљеним речима, конструкцијама па и творевинама речи. Несумњиво је, да то све не може ништа говорити за какву ужу заједницу из правремена; а што нарочитих сличности сем тога имаде изнеђу латинског и грчког, то је исто тако мало довољно као и неки додири са келтским, те да може послужити као доказ, да је латински језик ближе стајао овим језицима него на пример словенским. Распадање у П. Дељење италискогајезика удијадекте. "™ Г аде Р к°те. е Распрострањеноет народне масе на тако великој просторији, као што је Апенинско Подуострво — нарочнто у она времена, кад саобраћај није расподагао никаквим или располагао тек примитивним средствима, када сваки виши пданински гребеи и свака шира река осетно прекида везу међу становништвом, и када није бидо књижевиога језика да ради супротно тежњи за распадањем — морада је довести до цепања језика у дијалекте. II доиста број развијених (још пре историског времена) варијетета италискога језика био је врло знатан. Многе од њих спрада је собом попдава са доцнијим по језику туђим досељеницима; остатак нам је познат само по недовољним натписима, — иа ипак можемо раздиковати још изобиље врста и врста од врста. Овде се морамо задовољити тиме, што ћемо рећи управо онодико кодико је потребно, да се датинском језику, који је једна од ових врста, одреди право место међу остадом браћом. Од њих још два нам се показују нарочито јасно. Један је језик становника Умбрије, који познајемо по нрилично пространим натписима сакраднога садржаја, а други је језик Самнићана, којн су силазећи са својих седишта на високим додинама централних Апенина у 5. веку покорили Кампанију за себе и своје наречје, које је ту названо оскиским, ади су оставиди језичких споменика и у Оскиски другим деловима доње Итадије и Сицидије. Умбриски и оскиски представљају унекодико екстреме у развитку италискога језика; јер докле је посдедњи оно изобиље у диФтонзима, о ком је напред била реч, сачувао тако неизмењено, као што је међу друпш индоевропским језицима још само грчки, у умбриским су они више упроштени него и у самом . датинском; латинско ат „или" тамо се каже