Просветни гласник

480

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

који означава женски род; бн гдаси подједнако гзза и у латинском као и у грчком, који га је створио. А Римљанин из народа синтактички иде за Грком, кад од њега позајми предлог са1а и од са1а ипит „ка једном" створи замениду, која је код Итадијанаца постада сгазсипо а код Француза сћасип. натпис са 1У - Најстарији датински језик до почетка Форума. књижевности. У години 1899. нађенје наримском Форуму један натпис, који је изазвао интересовање чак и дневних листова. Под дрном нлочом, коју су, како се чини, у старо доба држали за гроб Ромулов, нађен је један окрњен стуб, на коме је оскудан остатак натписа од петнаестак двадесет речи. Еако према приликама у којима је нађен тако и по старинским облицима језика и писма као да није сувише смедо узети, да је овај споменик од прилике из 6. века пре Хр.; свакојако овде имамо нред собом најстарији градски римски језик. Представимо стање језика, како смо га познали у овом натпису. Ту латински у6 С У ве ^ оне гласовне особености, ко.је. како смо рекли напред, ввву пре Хр. диФеренцују латински језик наспрам оскиско-умбрискога, али је у осталом још јача разлика наспрам онога латинског, како га учимо у школи. Тако на пр. место засег „свети" каже се заЈсгоз, место тз1о „праведним" го^езГоЛ, место Гитеп1а „теглећа етока" гоихтеп1а. Како се то у појединостима развило у облике нама обичне, ми не можемо пратити, јер је из времена што су за тим дошла сачувано врло мало језичких споменика и сви су мали ио обиму. Низ међусобно везаних и издашних монумената у натписима и књижевних настаје тек пред крај 3. века; тек од тада је могућна права историја барем писмено Фиксиранога латинског језика. Но ова историја у главном је историја синтаксе и стила, јер облици деклинације и конПромене у ла- . тинском до з. ЈугациЈе нису се од тога времена кише тако мењали, да она] века пре Хр. . који познаЈе Цицерона не би одмах оио у стању разумети и Плаутове комедије, које су писане око 200. год. љре Хр. Дакле, промене које су латинскоме у главном дале онај облик како га ми знамо из гаколске граматике, свакојако припадају 4. и 5. веку пре Хр. Од чести у ово време а од чести 100 до 150 година доцније падају и она крњења старога шареног вокализма, о ко.јима је у почетку била реч: дифтонзи постају прости вокали (I или п), аг посгаје бар ае, само се сачувало аи (с1аис1о „закључавам" итд.); кратки вокали у средини речи постају сви г или е (саЛо „падам", али сопсгс1о „падам заједно"; гедо „управљам", али еггдо „усправљам се"; саМиз „певање" али сопеепГиз „заједничко певање"). А у ову најстарију нама унеколико познату периоду Најетарији « * и о* стилски ути- засебне ексистенције латинскога Језика пада већ и први ч<ч ' стилски утицај грчкога језика. Да ли су људи, којима је