Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

481

била поверена израда законика на 12 таблица ( 45 744о)> донста најпре послади једну комисију у Атину, да тамо проучи Солонове законе, у то се исто онако сумњало, као у учествовање једног Грка у раду на кодиФикацији у Риму. Али што су грчки натписи, нађени посдедњих десетина година, иоуздано утврдшш, то је, да су Формуле и ставови у 12 табдица у многоме израђени по грчком угледу. ,Кад (неко) ноћу Краткоћа у к Р а Д е 5 ка А га покрадвни убије, нека је (он) с правом убијен". шразу. „Кад (неко другог некогј позове на суд, (то) нека (овај други) дође. Ако (он) не дође, нека (први) узме сведока, па нека (први) га (другог) тужи". Лаконизам у 12 таблица битно се разликује од онога напред показаног италискога. Овај последњи не оставља за собом нејасноети, а о првом се то може рећи само онда, ако рачуна не толико на слушаоце већ пре на читаоце, који имају времена размислити, на кога се односи свака од реченица без подмета Да ова краткоћа код које се рђаво разумевање могло избећи само брижљивом интериретацијом, није никла на римском земљигату, утолико ће нам се показати јасније, ако додамо, да иначе бага језик римских закона већ у најстаријим повељама показује праву римску скрупулозност, која не може Сврупулозност Д а се довољно начува од рђавога разумевања. Овде се не у лз Р аз У- каже и дан, у који то и то треба да буде" већ „дан, у који дан"; не вели се „ко је по овом закону осуђен, не сме то и то чинити", већ ,ко је по овом закону осуђен или ће бнти"; овај језик труди се да исцрпе све могућности гато се дају замислити у случајима, као у последњем, а којих има много. Дванаест таблица прелазиле су у крв свакоме Римљанину већ у најранијој младости његовој: најстаријег за- оне су у школи учене на памет, а живот се старао за то, жонодавства. да му трајно остану у памћењу. Тако онај, који чита на пример до нас сачувани прозни спис старога Катона о земљорадњи (из прве половине 2. века пре Хр.) и на себи осети особито кратак, као код команде, тон ове књижице, мораће и мимо вољу доћи до закључка, да је Катон нисао у стилу дванаест таблица, тј. и несвесно у стилу грчких закона. Боље се не може показати, какојејако латински запао у грчке окове, него тиме, што му .је и крути Староримљанин, отворени непријатељ свега грчкога, подлегао онде, где је зацело хтео да буде сасвим популаран. У писму се не У. II исмени и говор ни ] език. Плаут. Тако смо тачно огледа " језиЕ. развитак латинскога језика допратили од ирилике до 200. године пре Хр. Одавде, као што је већ речено, настаје једно с другим у вези низ споменика латинског језика, како књижевних тако и у натписима, који се простире на време од много векова. То је врло драгоцено градиво али инак градиво, чија је вредност, као што се пиступно увидело, баш за граматичара веома условна. Испитивање