Просветни гласник

НЛУКА И НАСТАВА

485

вотна мудрост и обесно расположење, љубавни бол, који очајава за живот, и надирљивије даскаве речи, из којих још данас нашем уху звучи као неко бисерно смејање, очинска радост и очински бол ијош други тонови каквих има у скали осећаља и мисли свакодневнога живота, — све се то може чути, и ко уме тако читати овога иесника, тај је и излечен од мишљења, да је латински језик но својој мрироди био трсзвен, а и од другога мишљења, да је био еминентно логичан је;шк. Овде имамо највернију а у многом смислу и најпотнунију слику правога латинског језика. Чак и привидне празнине показују се као тачно огледало језика, какав је тада био. Тако у комедији наравно нема израза за научно апстрактно мишљење. Ну и ова случајност одговара једној стварној црти латинског језика: тога доиста баш и није било али не само код Плаута, и тек кад је интересовање за грчку науку у Риму изазвало подражавање, ночели су јаче осећати ову празнину и ио могућству испуњавати је туђим и домаћим благом. Стидизовање Плаут је, као што рекосмо, једини од сачуваних пес■"саврвметлка 4 ника, коме су врста његове појезије и његово време допуплаутових. стили наивно држање наспрам свакидањега језика; већ његови савремениди, који су се бавили о епу и озбиљној драми, почели стилизовати, а одмах за тим долази и проза. Под леденим покривалом књпжевности нестаје сада хучне реке живога језика и само с времена на време укаже нам се оиет за тренутак кроз какву случајну пукотину. Тако се објашњава, што ми можемо надртати историју римскога писања а не латинског језика. Периодисти.1- ЛI. Историја латинскогб стила. 11<Iко наш ооиске истотзије. • Ј чан начин носматрања латинског Језика сасвим игноруЈе језик на рачун ,иисања ц , ништа не може јасније показати него свакоме познати називи „златни" и „сребрни латинитет". Они се односе само и једино на стил, и код њега доиста је правилно разликовање и одењивање двају периода. Под златним разумемо латински из Цицеронова и Августова времена. а под сребрним његов развитак у даљем току I века по Хр. и мало даље после тога. у делинн време од непуних 200 година. Ко дакле хоће да има потнун преглед историје латинскога стила, мора ову поделу допунити и страга и спреда. Оно што је нре златнога латинитета обично обележавамо као архаички период; оно што долази после сребрнога, покушаћемо у неколико даље рашчланити. Прволитерарно 1. Архаички латинитет. Сваком језику, пре но што нодотеривање ла- " ^ тинскога. станв подесним за ведике литерарне сврхе, потреоно Је.још много дотеривања и усавршавања. Латинскије имао ту срећу, да одмах у почетку своје нојезије добије врло енергичне мајсторе. Они су му