Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

487

угледима, који су пореклом специјално из Маде Азије; зацело баш они су уједио и у осталом утицали на више вештачко периодовање, јер и склоп великих, надувених периода била је характеристика овога „азијанизма". 2. Златни латинитет. Ако ову периоду отиочнемо са Песништво власичнога Цицероновим уздизањем до врхунца његове говорничке славе, дакле од прилике са шесетим годинама последњега века пре Христа, ова је граница за појезију много рана. Јер последњи доиста велики песници из доба републике показују се .још у главном као присталице старијега начина баш у језику и стилистици, Лукреције у целом току свога опсежног поучног спева о постанку света, Лукреције. Ј , . Катул бар у својим већим спевовима. ЛукрециЈе гради дуже али не и много елегантније периоде него Еније; у осталом он је верни подражавач његова језика у избору речи, творби речи и реду речи. Катул са својим пријааељима из Горње Италије с успехом пази на већу елеганцију и мисли да с висине ове елеганације сме са омаловажењем гледати на оца римске појезије, па ипак и код њега не може нам се допасти пЈ>екидање реченичкога тока уметањима, премештањима речи, прекомерном дужином итд., и то баш у оним комадима, које је он ценио да су највише уметнички. Као савршени уметник и углед свима доцнијима у области песничкога језика тек је Вергилије са спевом Оеог§1са, који је објављен 29. године, Верги-мје. „ . ' . . ' и ЕнеЈидом, коЈа Је изишла после његове смрти. (Јвде се стапа све, латинско језичко градиво са својим унутарњим особинама снаге и звучности, грчка умешност у својој обради, старипска простота и модерна уметност у језичкој творби. Изванредно умешна мешавина старинскога, смелих новина и грцизама — то је Вергилијев језик. Мешавина тако умешна, да из привидно хомогене масе често тек најФИније испитивање може опет исцедити још иоједине елементе. Највећа је при том заслуга за периодовање у хексаметру. Нестало је тешких отегнутих реченица Л-укрецијевих и Катулових, лако и глатко иду периоди, удешени према току стиха. И као што је Вергилије Вергидије као . ' углед за доциији од старших песника узео оно, IIIто му се у Језику учинило песнички језик. подесно, били они драматичари или епичари, тако јс за доцнији песнички језик у главном уклонио све разлике песничких врста, које се у старијој дикцији доста јасно истичу. Он је појезији свога народа дао одећу, у којој се она, не рачунајући омања модернизовања и украшавања, вековима допадала. про-а К1асич- Сличан централни положај као Вергилије на пољу пенога времена. сничкога стила заузима Цицерон на пољу прознога стила — само сличан дабоме, јер ми не знамо после Вергилија ни једног важнијег песника, који би према њему сачувао сво.ју потпупу неза-