Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

пег б^окауЈбсИе 0ја1ек1; уоп МИап ЕеШаг. МИ 2\те1 Каг1еп. Шеп 1907. [бсћпЛеп с1ег ВаШапкопншззЈоп, Ип§и. АМеПип^УШ]. 1 Ова књига има три дела и две карте: први део, који говори о положају, гранидама и о подели штокавских диалеката (стубац 1—58); други, који обухвата граматичке особине штокавских говора (стубац 59—222); и трећи део (стубац 221—316), који даје лексички материал. Прва карта приказује област штокавског диалекта, а друга његове диалекатске границе у Хрватској и Славонији. У прве две главе првога дела Решетар је покушао да изнесе кратак преглед досадашњих мишљења о груписању штокавских говора, и да према њима одреди своје гледиште. Али та је мишљења Решетар понекад погрешно схватио, и представио у сасвим лажној светлости. Ја ћу овде истаћи само по нека важнија места. Називе Јужни", „источни" и „западни" говор ни.је увео у литературу Даничић (стуб. 4) него Вук, и то не 1850 године (Шс1.) него 1839 (унор. Вукове Скуп. Грам. и Пол. Сп. III, 36—37). „Као четврти диалекат... Вук у своме „Рјечнику" II изд. наводи југозападни", каже Решетар (стуб. 4). Али ова подела штокавског диалекта на четири дела (стр. 21) даје сасвим погрешну представу о Вуковој подели српских диалеката. Ако се погдеда оно што о томе вели Вук, ствар ће се лако разумети. По дефиницији штокавских диалеката коју је Вук дао 1839 и 1850 године (в. његове Ск. Гр. и П. Сп. III 36, 301), српски језик дели се према замени у штокавским говорима на три диалекта: у источни, западни, и јужни. Говорећи о цртама јужнога диалекта, он додаје: „по некијем пак мјестима, особито к западу (као у Дубровнику и у Босни — особито по варошима) ова се 1 Ова оцена проф. А. Белића изишда је у часопису »Косгшк зЈатзЈусгпу 8 ; због њеног значаја за нашу науку ми је доносимо овде у српском преводу. Прев.