Просветни гласник

500

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дела која Решетар није довољно експлоатисао, новији описи неких ових диалеката, понеко дело написано добрим народним диалектом (на пр. „Племе Кучи" од М. Миљанова и сл.), све то могло је одлично да попуни Решетаров материал. Ако је то тако, и ако Решетар, као што сам каже, непотпуно познаје неке од тих диалеката о којима је уопште реч у његовом делу, онда је требало да се уздржи често врло обимних тврдња. Он каже на пример: „Нестајање вокала у српскохрватском језику је прилично ретка појава* (стуб. 113—114). Али она нипошто није тако ретка. У разним диалектима има разних редукдија за које се често могу поставити и општија правила. У неким крајевима Л.ике и Босне, на пример, може се готово увек констатовати редукција у првом слогу после акцента, и, ако ту стоји и или у, онда чак и потпуно испадање њихово. Ти процеси изазивају у неким диалектима и неке квалитативне промене, о чему ја, међутим, мислим да на другом месту говорим опширније. Облици (стуб. 153— 208), као што Решетар оправдано истиче, у овим диалектима дају материал са више јединства. У првом реду то се тиче облика дат., инст., лок. пл. и ген. пл. код именица. Општу представу о томе може човек добити из Решетарове књиге, али однос између икаваца и јекаваца врло често остаје нејасан. Кад би се човек управљао, на пример, по Решетаровом материалу, морао би да мисли да је ом у дат. пл. најчешће распрострањено код јекаваца, и да се ген. пл. без а код јекаваца налази често као и код икаваца; али ја у то врло сумњам. Што се тиче осталих комбинација плуралских суФикса, где има и доста тачнога, ја бих са више скепсе него Решетар примао саопштења од становништва. Стари наставак у лок. пл. на х чешће се налази код православних у западним крлјевима него што се то види из Решетаровог излагања. Штета је што иримерп на ије у лок. пл. код Решетара (стуб. 159 и д.) нису акцентовани: у Лици има од село: села — селије, од кдњ: кдњи — кбпије (упор. и кдњма инст. пл.), од брдо : брда — брдије ; код Петровца у Босни забележио сам и: брдије, навратије, на коњије, на воловије, ао пољије, и сл. Код Мухамеданаца у Бањалуци могу се наћи сличне икавске Форме: у колп, ио аољп, на вратп, али и ио селп, на коњп и сл.; упор. и Ластавица, N8.81. Ујезп. XIV 758; случајеви код њега као иред вратпје свакако представљају контаминацију облика иред вратп и иред вратије. Сем тога поменућу да се, на пример, у Бањалуци могу констатовати и ови облиии у лок. пл. за женски род: ио многп лпвада, у иољана, аланпна, ио воћка итд., што код Решетара нисам нашао споменуто. Такве локативе, са дужином краЈњег вокала, још је Вук пре 90 година констатовао у Бачкој и Срему: у новина, ио лпвада, на куКа (Срп. грам. од 1818; в. његове Ск. Гр. Пол. Сп. II 43); он је чуо и локативе са п, упор. Љк1. 270. Сличне Форме обилато