Просветни гласник, 01. 06. 1909., стр. 88

500

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дела која Решетар није довољно експлоатисао, новији описи неких ових диалеката, понеко дело написано добрим народним диалектом (на пр. „Племе Кучи" од М. Миљанова и сл.), све то могло је одлично да попуни Решетаров материал. Ако је то тако, и ако Решетар, као што сам каже, непотпуно познаје неке од тих диалеката о којима је уопште реч у његовом делу, онда је требало да се уздржи често врло обимних тврдња. Он каже на пример: „Нестајање вокала у српскохрватском језику је прилично ретка појава* (стуб. 113—114). Али она нипошто није тако ретка. У разним диалектима има разних редукдија за које се често могу поставити и општија правила. У неким крајевима Л.ике и Босне, на пример, може се готово увек констатовати редукција у првом слогу после акцента, и, ако ту стоји и или у, онда чак и потпуно испадање њихово. Ти процеси изазивају у неким диалектима и неке квалитативне промене, о чему ја, међутим, мислим да на другом месту говорим опширније. Облици (стуб. 153— 208), као што Решетар оправдано истиче, у овим диалектима дају материал са више јединства. У првом реду то се тиче облика дат., инст., лок. пл. и ген. пл. код именица. Општу представу о томе може човек добити из Решетарове књиге, али однос између икаваца и јекаваца врло често остаје нејасан. Кад би се човек управљао, на пример, по Решетаровом материалу, морао би да мисли да је ом у дат. пл. најчешће распрострањено код јекаваца, и да се ген. пл. без а код јекаваца налази често као и код икаваца; али ја у то врло сумњам. Што се тиче осталих комбинација плуралских суФикса, где има и доста тачнога, ја бих са више скепсе него Решетар примао саопштења од становништва. Стари наставак у лок. пл. на х чешће се налази код православних у западним крлјевима него што се то види из Решетаровог излагања. Штета је што иримерп на ије у лок. пл. код Решетара (стуб. 159 и д.) нису акцентовани: у Лици има од село: села — селије, од кдњ: кдњи — кбпије (упор. и кдњма инст. пл.), од брдо : брда — брдије ; код Петровца у Босни забележио сам и: брдије, навратије, на коњије, на воловије, ао пољије, и сл. Код Мухамеданаца у Бањалуци могу се наћи сличне икавске Форме: у колп, ио аољп, на вратп, али и ио селп, на коњп и сл.; упор. и Ластавица, N8.81. Ујезп. XIV 758; случајеви код њега као иред вратпје свакако представљају контаминацију облика иред вратп и иред вратије. Сем тога поменућу да се, на пример, у Бањалуци могу констатовати и ови облиии у лок. пл. за женски род: ио многп лпвада, у иољана, аланпна, ио воћка итд., што код Решетара нисам нашао споменуто. Такве локативе, са дужином краЈњег вокала, још је Вук пре 90 година констатовао у Бачкој и Срему: у новина, ио лпвада, на куКа (Срп. грам. од 1818; в. његове Ск. Гр. Пол. Сп. II 43); он је чуо и локативе са п, упор. Љк1. 270. Сличне Форме обилато