Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

61б

нити да се не изгуби много што-шта, док не би дошао надзор више инстанције. Тај човек по своме данашњем задатку није кадар то да чини. Због тога сматрам да је уређење директорског положаја у овом смислу: да директор постане једно педагошко лице, те да буде човек, коме ће главна брига и задатак бити да руководи школом као једним просветним организмом, од велике потребе. Сматрам да је нре сваке инспекције бидо потребно директоре учинити таквим, или бар дати им прилике да постану такви, да могу да врше онај непосредни надзор, који је од највеће вредности. То није учињено. Сем тога, другиједан посао, који је исто тако важан, и без кога, по моме мишљењу, не сме ни бити инспекцпје или би она била неправедна, то је нарочита установа за проФесијонално спремање наставника, иначе је незгодно некоме поставити надзорника, и ако ништа нисмо учинили да га учинимо способним и одговорним за свој посао. Ја чак толико далеко идем да тврдим: да проФесори средњих школа, у колико су добри проФесори и радници на своме послу, имају само себи, и једино себи, да припишу у заслугу. Држава, која треба да спрема такве раднике, није их спремала или их је погрешно спремала. Ако она мисли да их је спремила на тај начин. што им је дала могућности, да на-Универзитету ову или ону групу наука изучавају, онда је такво мишљење на погрешном путу. Ми смо данас једина држава од европских држава, која нема ниједне организације, која би имала тај задатак: да сирема наставнике средњих школа. Ми смо у том послу самоуци, и према томе, кад се држава са своје стране ни.је постарала да створи било педагошки семинар на Универзитету, било гимназијске семинаре, у којима бисмо се у своме занату вежбали, па према томе да примимо на себе и одговорност — ја мислим да држава неће имати пуно право, ако тражи од нас оно што нам није дала прилике да имамо. Сматрам да је сувише рано заводити инспекцију, кад држава није испунила један сво.ј задатак, који је првобитан, који је прво на реду, који је природан. Сем тога, што много гато-шта у средњим школама није онако, како би то свакојако и г. Министар желео, а и наставници, који су одговорни зашто је то тако, — то долази махом од самога Министарства Иросвете. Министарство Просвете, овакво како је данас уређено, није подобно, није у могућиости да врши онај утицај, да даје ону иницијативу, да има онолико искуства, да би умело руководити пословима школе онако како би то требало да буде. Јер кад Министарство Просвете, снабдевено малим бројем чиновника, на које је скрхан целокупни посао, који се даје Министарству Просвете — а тај посао знате да је велики нарочито у једној држави која пати од рђаве државне администрације, која се опажа и у просвети — оцда је природно да је Министарство Просвете ангажованоЈхословима другога а не првога