Просветни гласник

622

НРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

верзитста добар проФесор а није добар иаучник, он ће бити врдо добар инсиектор; а ко је добар научник а није добар проФесор, он неће бити добар инспектор. Много се полаже на ту васпитно-педагошку и васпитну страну инсиекције оних, који ће имати да врше тај надзор. Врдо добро .је рекао г. Јовановић, да је то једна вештина. Али она се научи за годину две. икоје за то време не научи, он јеникад неће научити. Јер ако ће се један наставник 30 година обучавати како ће да ради, онда он не треба да буде ту. То важи за прву и другу годину рада док су сунленти и док још нису стекли довољно праксе за свој рад. Никако се не може оставити оно што су говорили наставници основних школа о наставницима средњих школа. Јер ако проФесори средњих школа као и учитељи основних школа траже да их инспекција учи раду за све време њихове службе, каква онда слика ту изгледа? То је је.^на чиста вештина. Има наставника, који је за 30 година не науче можда зато што је нигде нису учили а сами је од себе нису учили и сами од себе нису могли постићи; али има наставника, који за две три године сврше то и онда им инспекција у том смислу не треба, али је потребна оншта инспекција у том смислу, да се види шта средње школе сиремају Универзитету да дају. А исто тако проФесори Универзитета имају да науче у тој инспекцији, како ће они да реде с тим ученицима на Универзитету. Не треба, господо, да губимо из вида, да ми нисмо у томе срећном положају да се наши проФесори Универзитета могу бавити чистом науком, да живе одвојсно од целог света. Нема ни једног човека у Србији, који поред своје редовне дужности нема још по пет десет других дужности којима се мора бавити, п како то нарочито пада на ову образованију, школованију класу људи, то неће скоро ни престати. И сваки поред своје редовне дужности радн и ове споредне, које често имају исту толику важност као и она главна дужност. Кад бисмо ми имали 4—5 Универзитета и много већи број ђака него што га данас имамо, онда би се могло рећи, да код нас проФесори Универзитета долазе ту да раде на науци и да их се ништа не тиче ни колико има ђака ни хоће ли они ту штогод научити. Али кад наш Универзитет не може да попуни ни празна места у државној служби а камо ли да да довољан број људи за слободне проФесије, онда проФесори Универзитета морају имати и тај задатак, да спремају раднике за државну службу. Универзитет наш не може још за дуже време само обрађивати науку, већ мора и спремати државне чиновнике. И можда нико више од мене није уверен, каква се тешкоћа ставила на проФесоре Универзитета овом инспекцијом, и ја то нисам учинио зато да им сметам у њихову раду нити да им што пакостим, него Једино у томе циљу да и на тај начин учине користи земљи као што је чињена и овим радом на науци и у школи.