Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

627

теље. Другнх евојих старешина ова војска нема, него између министарства и школа стоје неке вдасти, које се ао_ред свога главног аосла н о школама старају. Како? — Како кад могу и како кад хоће. Тако је организована ова војска, која се зове народна школа. А тако организована војска ни с каквим Наполеоном на челу не може нншта учинити. Кад се овоме дода, да у овим школама може бити и тога, да се распуштају што огрева немају, да се не пише што нема креде и кад се у већине њих видн само по која огуљена мапа и распарена рачунаљка, онда војска ова стоји празних шака иди с кремењачама у рукама. И ненаоружана и иеорганизована! С том и таком војском ни какав троглави Наполеон не може успех постићи; а с том и таком војском Србија треба на кудтурном пољу бој да бије, не само да одбрани ово што има, него и да задобије што је још наше, а што туђе руке чврсто држе. Ко мисди, да се тако можемо одржати и напредовати, нека мирно снава; а ко види, да се тако нећемо ни одржати, камо ли нанредовати, нек' пожури диљу коме и овај напис тежи. * Рекли смо и опет морамо поновити, да се о нашим народним школама данас стара сваки и нико Опе су сирочад, која немају свога рођинога, него се о њима старају само неки добровољци, „болећива срца" нека и уопшто људи који се поред своје редовне дужиости сгарају и о шко.1и, онако узгредно и још бесилатно. А познато је већ, да многи не врше ни дужности за које им се плаћа, камо ли друге споредне и бесплатне. Резултат тога је ово и овакво стање наших народних школа. То су усиеси оних, који нређашњи стални шкодски надзор, место да поправе, укинуше, и дадоше народу слободу старања о школама, а учитељима слободу рада, што се окрете у сободу нестарања и нерада. Погрешка та љуто се осветила и онима, који су садањи закон радили, (јер су им изигране и пропале неке лепе и корнсне измене), и учитељима, који су тражили да се ослободе надзорника (јер им се с леђа скинуо надзорник, а на врат попео кмет); а шкоде саме пропатиде су највише, и ако ни за шта нису биде ни криве ни дужне. Но, поред свега зда и једно је добро: сад се потпуно осведочидо и увидедо, да је иотребан сталан школски надзор. То сад признају и они, који су пређе били противу стадног шк. надзора. За садању, јунску ревизију само је незнатан број учитеља и проФесора, код којихсе виде уски погдеди, иди провирују какви дични интереси. Потребу стадног шкодског надзора у народним школама истичу данас сви свесни и позвани: и учитељи на својим конФеренцијама, и