Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

629

зашто?! Ужички округ од садањих својих 6 срезова имао би нова два среза и то како иакарадна два среза! А равни смедеревски округ, где шк. надзорник може и пешке, као шетње ради, ићи од шкоде до школе, имао би три шк. среза. У овом малом и равном округу бида би три надзорника, а у врлетним окрузима тошшчком, рудничком и чачанском по један; дакле у ова три округа толико надзорника колико у оном једном! И у Смедереву би надзорник имао 20 школа на простору од 2 сах. у пречнику, а у Чачку 30 школа на размаку од Чачка до Рашке! Тако неприродна, неједнака и непрактична подела могла је постати само у извесној заблуди. А заблуда је била у томе што се мислило да је школ. надзор потребан само ради учитеља, па се према броју учитеља кројила подела. Међутим то долази тек на друго место, а има нешто што наше данашње ирилше истичу на ирво место, што се онде није ни узимало у обзир. Ко год зна данашње стање наших школа и наше потребе он мора иризнати, да стални шк. надзорници на првом месту имају да доведу у ред школске општине и одборе. а тек на друго место долазе учитељи. Јер већина учитеља и сад добро врше своје дужности, док се огромна већипа општина и шк, одбора и сувише слабо старају о школама. И кад је тако, онда упоредите посао једног сроског надзорника који на пр. има 40 учитеља у 20 школа, у 20 села, све засебних општина, лепо груиисаних и близу једно другом, са послом другог шк. надзорника који има само 20 учитеља у 20 села, али свако село сачињавају по неколико политичких општина, или села и заселака, растуренпх и удаљених једно од другога. Онај први има двапут више учитеља од другог, те изгледа да ће имати двапут више посла; а међутим тако није, него ће напротив овај другн имати двапут више носла и ако има двапут мање учитеља. Јер онај нрви, кад дође којој школи, све му је ту: и учитељи, и шк. одбор и општина, а близу му је и среска полицијска власт, ако му устребају; овај други пак, кад дође школи, наћи ће само учитеља, а тек треба да тражи и чека шк. одборнике и кметове или заступнике разних села и заселака; онај први брзо може видети где је некој сметњи узрок, а овај други треба ваздан да извиђа шта је радио нредседник један и председник други, кмет овог или оног села и т. д. И зато, делити територију на гиколске срезове само ирема броју учитеља, значи не знати иосао који чека школске надзорнике. А и само то стварање неких нових срезова, код већ постојећих срезова и узимање читавих округа у те срезове, то је више бесмислица, него нешто лепо смишљепо н практичкн удешено. А већ да би због сличних назива а разне поделе биле честе и многе збрке у администрацнји (шпљању разних наредаба и писама), то је више но сигурно.