Просветни гласник

НАУКА И НАОТДВА

637

мање знали од учитеља. У будућем шк. надзору тако што не сме бити. Не мора надзорник бити и стручан иољопривредник, ади се мора разумети у обиму свега онога што спада у шк. башту, јер је то у кругу програма народне школе; а од надзорника се мора тражити потауно разумевање свега гито обухвата ирограм гипола, којима је он старегиина. Даље, при иодизању школских зграда, набављању школског материјала и др. разних школских иотреба, шк. надзорник треба да буде тај који ће о свему умети да упути и учитеље, и шк. одборнике, н општинске управе, па и мајсторе, који што за школе граде. Он треба да зна и да уме свакоме објаснити како има разних врста школских клупа, табала, столова, подстоља, ормана, чивилука, судова за воду, брисача за ноге, закдона за пећи и прозоре и т. д.; он треба да зна како те ствари могу бити простије и јевтиније, како боље и скупље, за сиротније и богатије школе. При подизању нових школских зграда инжињерово је да планове нацрта, лекарово да хигијенске захтеве каже; али и ту школски надзорник треба да се упдете и утиче, те да у планове уђе све што школама треба и онако како њима треба, ашто он треба да зна боље и од инжињера, и од лекара. Данас има усред Београда и по Србији школских зграда и лепих и скупих, а у којима се види, да је ту било мајстора грађевинских, али није било и некога који је добро знао све потребе школине. У будућем сталном шк. надзору, у свима оваким приликама треба да се види, како је било неког који је све школине потребе знао, и умео утидати да се све нредвиди, да се све изведе практично, а да опет не буде скупо. А тај неко треба да је шк. надзорник. Да би, пак, он то умео, треба прво сам да проучи такве ствари, а не да о њима говори онако само по свом умовању. Ео мисли, да се у овом погледу нема шта код нас да ради и ново уноси, нека макар прелиста н. пр. дело пје Уо1кббсћи1ћаизег гп &еп уегзсћгеЛепеп 1,апс1егп , уои Саг1 Шп1га§ег', па ће видети како

1 Ово дело набавило је министаретво просвете, где се може видети; било га је и у Школ. Музеју, ади га ми сад тамо не нађосмо. До сада су изашле три књиге: У првој се говори о школама у Шведској, Норвешкој, Данској и Финској; у тексту је 270 слика и цртежа планова школских зграда, намештаја и др. Дена 10 марака. У другој је исто о школама у Аустрпјп, Угарској и Босни и Хердеговини; у тексту је 630 слика. Цена 21 марка. У трећој је исто о школама у Француској; у тексту 453 слике планова шк. зграда, нарочито има много слпка и цртежа шк. намештаја разне врсте. Цена 15 м. Планова шк. зграда пма у вредности од неколико хиљада до преко иола милиона динара. Ту је све, не само о зградама, него и о намештају, дворидтау, башти, игралишту, гимнастичкој сали и дворишту за њу и т. д.; ту су изнети сви педагошки и хигијенски обзирн тако, да човек тек онда види, како је културни свет многе школске потребе лепо предвпдео и практички удесио, а о чему се код нас зна мало или нимало.

просветни гласник , II кн>., 7 и 8 св., 1909.