Просветни гласник

638

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на многе потребе ми још и не помишљамо, или их не умемо лако и ирактично подмирити, док би се могли користити оним, што су други већ измислиди. А то не може знати сваки учитељ, шк. одборник, председник, кмет, ни мајстор; али зато мора шкодски надзорник о том знати и умети друге да обавести. А није само то, него има још ствари, у које стадни шк. надзорници треба да унесу практичко умење. Еод нас су се наредбама засниваде књижниие ђачке, књижнице и читаонице за народ и родитељски састанци у школама; а све је то замрл.0 пре но што се родидо. Има томе и других узрока, аллјеједан од гдавних и тај, што се није умело ово изводити, што није бидо људи, који би умеди с једне стране покретати, а с друге давати оне практичке упуте како књижниде треба уредити, како читаче заинтересовати, како водити неки ред и бедешке о том, како родитеље заинтересовати, какве разговоре на састанцима водити и т. д. Шк. надзорници и ту треба да уме.ју упуте давати. А ти упути биће друкчији ако долазе само из њихова умовања, а друкчији ако су они претходно мало разабрали како се то ради у страном свету, где се на том одавно и увелико ради. (Свршиће се)

КРАТАК ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ГРЧКОГА И ЛАТИНСКОГА ЈЕЗИКА II. Латински језик од Фр. Скуча (СВРШВХАК) Друга је посдедица реторскога образовања та, што се сада у стиду појезије и прозе потпуно рачуна на реторско дејство. Писци стадно траже нове сентенције што изненађују, па како ово зеље за појединце не расте тако богато а реторска шкода с друге стране ведику количину тога израђује и даје даље свакоме на употребу то барем израз треба да изненађује, да својом новином буде што је могућно боље спремљен. Тако се сматра као нешто битно што јаче поентован израз, поред адитерација, сдикова, једнакога броја сдогова у реченичним дедовима што једни другим одговарају и остадих звучних еФеката, међу којима наравно и ритам и даље игра своју удогу. Како је свега овога давно бидо код Грка и Римљана, а сада се само као никад до тада нагомидава и појачава, тако исто је стара и тежња, да се поенте изразе у јаким супротностима, антитезама, ади сад она постаје правом епидемијом. И док један део писаца мисди да овој тежњи мо;кс довољно посдужити још у обдику потпуно развијенога периода, дотле други додазе на раФиниране ади наравно већ и код Грка ство-