Просветни гласник

642

ПРООВЕТНИ ГДАСНИК

популарисању књижевног језика. Не рачунајући никако то, што је показаним путем понеки гр^ки израз морао постати обичан и народу (на пр. ЂарИваге „крстити", есс1езга ,л.рква", што и даље живи у итад. сМеза, Франц. едИзе ), — хришћанство је имало много више повода, да говори језиком свакога, него многобожачка књижевност, која се и по садржају све више и више одвојида од народа. Ну тада се у хришћанским предметима латише пера и такви, који су у литерарним претензијама били врло много оскуднији но њихове многобожачке колеге, па се то огледа и на њиховим списима. Насупрот лавирању прознога стила између обиља старијих угледа, појезија остаје сразмерно стална. Овде није било колебања у укусу, која се тамо обележавају на пример именима Цицерон—Апулеј. Песници Августова времена остају у свему норма, од које се дабоме и овде све више и више одступа због тога, што се живи идиом све јаче револтује против насиља, које се чини с њиме, и у стиху понеки пут даје себи одугаке на врло некласичан начин. Ово се нарочито показује у отпадању квантитета. Тачно разликовање дружине и краткоће у главном је поколебано утицајем јакога акцента, н оно што можемо још много раниЈе посматрати у вулгарном стихотворству, сада се опажа и у уметничкој појезији. Већином дабоме у погрешкама овде онде; али хришћанство, коЈе и овде опет иде напред не случајно, већ око средине 3. века у Комодијану иредставља човека, коме при творби његових побожних хексаметара мучно да је много више стало до квантитета него немачким творцима таквих стихова. Нензвештачен VII. Говорни језик. Ми смо латински језик, какав датинсЕн језив. ј е б ио у сва чијим устима, уноредили са живом реком, која се зарана губи нашем погледу под леденим покривалом уметничкога стила у књижевности. Али ми смо видели већ и то, како ледено покривало у току векова бива све слабије и слабије и како река одоздо све јаче о њега бије и овде онде већ се преко њега прелива. Можемо ли ми, уз пркос његовој дугој скривености, створити себи слику о том, како је он изгледао, како се свакодневни латински језик стварао у току времена ? Нисмо баш сасвим без средства за то. Плаута смо већ познали као једно од најважнијих а већ смо и то научили, да 3. век и доцнији у оном, што се нама са гледишта наше школске граматике чини као груба погрешка, често само плаћају данак природном начину говорења, ненормираном никаквим књижевним језиком. Али и између тога и поред тога налази се понешто, што нам објашњава појединости Фамилијарнога језика. Ми на пр. имамо међу стотинама хиљада латинских натписа и таквих, које су израдили људи без икакве ли.терарне аспирације. На зидовима Помпеја, које је 79. године по Хр. затрпао Везув, читамо и данас јсш свакојаке загреботине, које се често