Просветни гласник

648

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

да се не би речи могле изменити а да се и ствар не преокрене. Од наука показује нарочито много античких стручних израза она, коју је старо доба имало као први предмет и која скроз стоји на античким основама, Филологија са граматиком. Слава због проналаска припада ту скоро потпуно Грдима, али не живе и сада грчки изрази и нису данас обични сваком ђаку и сваком образованом човеку већ њихови (каткад врло невешти) преводи латинских граматичара. То вреди за све називе као што су верб и суастантив, казус и аерсона, имаератив и конјунктив итд.; и ако је више пута покушавано да се ови изрази понемче, показало се више тешкоћа него користи од тога. Правна наука имала је у том већег успеха. И само име Јшгзргипепг је нонемчено, али је ипак још остало много латинских израза, као што су Ргогезз и ТезГатеп^, Аззеззог и Ће^егепЛаг 1 . У другим наукама, као у медицини и математици, латинскоме је пре свега опет допала посредничка улога: грчки стручни изрази употребљавају се уопште у оном гласовном облику и са оним акцентом, које су им дали Римл.ани. Значило би губити се у даљини, кад би се хтела макар само и нагласити множина латинских позајмица још код уметности и на другим пољима људскога рада; остаје да се уз то помене још једно дубоко утицање латинскога на модерне језике. Кад год бива примања из једнога Синтактичко- Ј езика У Други, обично се оно икад не ограничава на стилски утицај Л ексикон. Љтгински 1'е код свих новијих културних налатинскога на Ј ^ Ј Ј •> *нове језике. родности имао неко време врл.о јаке утицајр и на синтаксу и стил. Модерни језици, романски као и германски, морали су тек с муком извојевати себи право на литерарну употребу барем поред латинскога, а још у 19. век подобност писати и говорити лзтински вреди.ла је нарочито у Немачкој као важан захтев општега образовања; код колико њих била је ова подобност чак много већа него иодобност изражавати се на матерњем .језику. Тако се.у 16. веку један Француски граматичар тужи на „жељу да се латински стил прими а свој напусти"; велики писци овога и даљега столећа имају безбројне латинизме у конструкцијама и реченичном склопу. Од енглеских класичара да поменемо овде бар Милтона, који како у речима и облицима тако и синтакси и стилу нарочито често иде за латинским (дабоме и грчким) немачи. угледима. У немачком вештачки нагомилано иериодовање, против кога су се почели у новије време енергично борити, свакојако важи као латинско наслеђе, што је нарочито Јасно у канцелариском стилу. Али је истим путем дошло и много друго што је у појединоме

1 На пречишћавању немачкога језика уопште и понемтавању стручних иазива усиешно ради АИдететег ВеиГвсћег Вргасћпегет са својвм листом, који је већ у 24. години излажења, и у нарочитпм издањима. Преводилац