Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВА

647

(Мез , а код три последња римско божанство (Магз, ЈирИег, Уепиз) замењено је германским, које му одговара (Тћш§8из, Боппег, Рге1а). позајмдцеизмр- ^ве позајмице из датинскога, које су до сада набројене, твоглатинског. д 0лазе у оно време, када је он сам био још живи језик. Али док други језиди умиру са својим носиоцима, датински је барем у овој пространости имао ту сасвим јединствену судбину. да надживи такву смрт. Он је задржао своју важност као средство за израз једне ведике културе, од које су се још једнако осећади зависним, коју су у многоме осећади надмоћнијом од своје; то је био језик књижевности, којој су се много дивиди, која је баш у вештини стида дала оно што је најбоље. Тако у изобнљу потичу од њега утицаји на језик и много векова још пошто су се затворила последња уста, која су латински говорила као матерњим језиком. Да би се показало све до појединости, потребан би био знадац цедога круга модерних цивидизованих језика и њихове историје; овде се може упутити само на понешто врдо мадо. Романски језици, незадовољни богатим наслеђем, које су примиди од свога датинског оца, често су доцније још чиниди позајмице од њега. У Француском се могу видети тако звани дубдети иди двоструке речи, у разном обдику изданци једне исте латинске речи, као гагпе (гоШе) и ггдте, које обе значе „крут", „укочен" а долазе од датинскога ггдгЛиз. Први обдик показује трагове гдасовне промене, које је ггдгс1из морао претрпети у свакодневном датинском Језику и његовом развитку до романскога (уиор. (гоГЛ „хдадан" од (гГдтт)\ то је датинска реч, како је непосредно предавана од уста до уста и од поколења до поколења. ЛгдгЛе напротив много тачније у гласовима одговара латинскоме ггдгЛиз ; а ово је могућно само с тога, што се тај облик није из њега историски развио, већ је тек у новије време позајмљен из датинске књижевности: и овде је мастило утицало консервирајући. У овом случају хабитус дужника и повериоца има тодико много сличности, да такве латинске уљезе науком неизоштрено око једва може издво.јити од романске масе. Другачије стоји ствар код оних датинских иозајмљених речи, које је немачки језик у се примио од времена средњега века. Како се оне скоро све на први погдед свакога образованога човека одмах раздикују од немачке језичке грађе, сваки може и сам испнтати множину немачких млађих позајмица из датинскога; нека само једанпут код које хоће немачке лектире обрати на то пажњу за кратко време. Већина ових речи наравно односи се на шкоду и научни рад. Са организацијом средњих и великих школа код Немаца изрази као ЋеШог, Ргојеззог, Рпуа^Лозеп^, ЂоШог, 81ид,еп1, КоПед, КоИеде, АиЛИоггит, Нопогаг, ЂггеМог, ОгсМпапиз, К1аззе, 8ех1а до Рггта, Рггтиз и многи други тако су тесно скопчани, да се чини,