Просветни гласник

РАДЊА Г.1АВН0Г ПРОСВВТНОГ САВЕТА

533

и која је сматрала да је хришћанство, уза све друго, и знак ропства и потчињености" (стр. 29). „Од тога је времена тежња за самосталном државом, увек снажна у свима сриским областима, а српско је име, и онда кад су северозападне српске области образовале засебну државу, чжје је средиште постала Босна, остало главно као национално име у свима српским иокрајинама, и ако је, нарочито у том новом државном средишту, имало издржати јаку борбу с обласним државним именом" (стр. 33). „На тако неодређено, несређено и непоуздано земљиште међу Србима у верским стварима, дошла је нова секта, богомилска , која је већ пре тога била ухватила корена у Бугарској, на одатле у ово доба у јлчој мери почела продирати и у српске земље наишавпш ту на врло плодно земљиште. Проста и јасна у својим начелима, која су имала много комунистичких и анархистичких црта, богомилска се јерес у ово доба раширила јако и у Рашкој и у Бос:-ш" (стр. 57). „Заиста кад је умро цар Манојло почела је Византија оладати и губити покрајине п државе, које је цар Манојло, војском и дипломатским путем, био везао за државу, а које су већ давно биле изашле из круга византиских интереса" (стр. 59). „Тиме су донекле бнле задовољене тежње за подвојеношћу, а, поред тога, ту је наследник, док је био управитељ, хватао везе и стицао пријатељства, која су дотпчној покрајини и државној средишној области могла бити само од користи" (стр. 62). „Твртко нити је јасно истакао своју тежњу нити је имао претходника као Дз^шан, а како су усномене о хрватској држави биле и далеке и ослабљене угарском влашћу, он се ослонио на права Немањића породице и ®ормално прихватио тежње рашке државе. Ну и ако Формална страна Тврткове нове државе ни.је одговарала стварном стању и осповицама, на којима је она заснована и створена, ипак је тадржава била велико дело", итд. (стр. 97). Итд. итд. То су главне напомене и замерке које се овој књизи могу учинити. Преко мањих прелазимо, јер сматрамо да нису од толиког значаја и да су потекле отуда што је уџбеник рађен н израђен на брзу руку, а које се врло лако могу уклонити кад иисци буду подвргли ревизији своју књигу. Да кн.ига има и својих добрих страна, мислимо да не морамо нарочпто истицати. Ипак, једну хоћеме да истакнемо, у толико ире што н>е у ранијим уџбеницима за народну историју или никако и нема или се тек овде онде јави: узрочну везу, која је у овом делу изведена свуда тако добро да у том погледу одваја, као што рекосмо, од осталих уџбеника. Према свему што је речено, излазн да ни овај уџбеник, овакав какав је, није подесан за оно чему је намењен, али да би могав то бити кад би се прерадио. Стога су потписани мишљења: да би се ова књига могла употребити као уџбеник за народну историју у средњим школама, али тек иошто иисци буду темељно ирерадили своје дело ирема изнетим наиоменама, нарочито у иогледу на стил. Главном Просветном Савету захвални на поверењу 12 маја 1909 год. у Београду. С. Антоновић Свет. 1. Макснмовић Д-р Мих. Р. Ноновић