Просветни гласник

532

иросветнп гласник

И то је све. Дакле, док се о Мухамеду и његовој вери говори и сувише оиширно, да су писци сматрали за потребно чак и то да истакну деци како је „он сликао рајско блажонство у виду чулннх наслада" (волели бисмо видети како би наставник објаснио ово деци!), дотле се о Ћирилу и Методију рекло таман толико да ће деца знати о њима управо онолико колико и пошто су нрочитали ово, тј. ништа. Деца не знају још ни ко су ти апостоли, ни одакле су, а помињу се њиховн ученици и прогонство из Моравске, без икаква објашњења и ближих навода. Оваких недоследности у излагању појединих партија има иовише у овој књизи. Ми их не можемо све наводитп нити ређати примере и указивати поименце шта је требало да буде опширније разрађено а шта краће, другим речима: шта би требало изоставити а шта боље, јасније и прегледније исказати, јер би нас то одвело и сувише далеко, пошто бисмо онда морали, идући редом и разгледајући партију по партију, указати прстом на многа и многа места. То ће сами писци најбоље видети, и без наших напомена, док буду изнова прегледали своју књигу. Друга велика мана овога уџбеника, са гледишта методског једина али у исто време највећа, јесте: стил којим је написан. Стил је у њој и сувигае тежак, гломазан, претрпан Фразама, пуно је уметнутих реченица ајош више, чиме овај уџбеник нарочито још одваја од осталих ранијих, иотпуно излишро употребљених страних речи. На свакој страни наћп ћете по десетак и више страних речи и израза, али не оних који су неизбежни, већ таквих који су деци апсолутно непознати и које наставник ваља да објашњава и ако неће бити еигуран да ће моћи све деци објаснити, тј. да их они схвате онако како треба. Неколико примера биће довољно да ово потврди. „Ма да је романизам помаган снажним организмом римскога народа и римске државе, јелинска је култура била ипак толико јака, да је у доба, кад је римска држава покорила земље старе јелинске културе, романизам често подлегао, особито у тим земљама, утицају јелинизма" (стр. 6). Нека се само има на уму да је ово написано за децу у III разреду средњих школа! „Шуме су крчене, баре и ритови сушени, рудници отварани, поља умешно обрађивана; добри н обезбеђени путови, са чврстнм мостовима, просецали су, н доста густим мрежама, цело Балканско полуострво уздуж и поиреко, и њимаје струјао јак живот који је обухватио све провинције велике римске царевине" (стр. 7). „Таква су сељења вршена кроз цео седми, а по свој прилици и кроз цео осми век. Она су вршена самовољно или под утпцајем Бугара и под утицајем Византије која је изазивала сељења и народносне промене и ратовима, и дииломатским путем, и на разне друге начине. Негде је Византија утицала на народносне промене у већем обиму, као, на пример, још крајем осмога века у Јелади; али та намера није могла бити свуда приведена у дело. Народносна Физиономија Балканскога нолуострва већ је била сасвим измењена" итд. (стр. 21). „Већ доста давно, представнпци су ондашње културе, али и иредставници народне потчињености, хришћански мисионари, прво они из Рима ца онда из Византије, долазили у српске земл>е, да ту проиоведају нову веру. Државна је власт ломагала њихов рад, и они су имали успеха. Али је, ко и увек и снула, била, уз иристалице нове вере, маса становништва, којаје грчевито држала веру својих предака и одушевљено брашгла стара ггредања