Просветни гласник

школски дЕтоиис

553

новчаних разлога шш утицајем у Срби.ји омиљеног система стапања, кад је ире четири године створена Женска Гимназија, нижи течај Више Женске Шкоде постао је уједно и нижи течај Гимназије, и издвајање извршено је тек за виши течај. Тим је Женској Гимназији дат у неколлко друкчији карактер него средњој школи за мушку децу и посдедица тога јесте разлика између наставног програма у Женско.ј и у Мушко.ј Гимназији. Та разлика иостоји још у нижем течају, а како се на њ у Женској Гимназији насдања виши течај, то је 1905 год. на основу овогапостаонаставни програм за више разреде, који серазликује од програма за више разреде у Мушким Гимназијама. Примена система стапања била је једна погрешка, а одмах за њом учињена је друга с привременим наставним програмом за више разреде, јер, као и другде, тако је и овде привременост добила значење сталности, и привремени програм, створен 1905 год., био је сталан, по коме се досад непрестано радило и по коме је овогодишње коло ученица на испитима зрелости завршило своје средњешколско образоваље. За тим је још учињена и трећа погрешка: што је једина Виша Женска Школа у Београду, која има врло велики број ученица, и административно спојена са Женском Гимназијом и наставничко особље једног употребљено за извођење наставе у другом заводу. Све ово имало је утицаја на рад у овим двама заводима, и кад је реч о наставном програму, морају се имати у виду. У сваком сдучају наставни програм није требало оставити привременим толико времена. Шго је пак тога бидо, у првом реду кривица је до центрадне просветне вдасти, до Министавства Просвете, које се задовољидо тим што је иосдало управи Жеенске Гимназије привремени пдан и тим мисдидо да је извршило евоју дужност. Истина, Министарство Просвете посладо је тај привремени програм са захтевом да га Наставнички Савет Ж. Гимназије размотри и са сво.јим примедбама врати, како би биди учињени даљи кораци, који би доведи до стадног програма. И кодико сам се могао известити из аката, Наставнички Савет учинио је по наређењу из Миниетарства: подедио се у севције, дискутовао је о појединим иредметима, стављене су примедбе и цео едаборат предат је директору, за којега не знам да ди је то посдао Министарству иди не. Ну бидо једно иди друго, највећа је кривица до Министарства, у првом сдучају — ако је добидо тај едаборат што није учинидо по њему иди поводом њега да се дође до сталног наставног програма, а у другом — ако није добидо за њ израђени едаборат — што још у своје време није чинидо корака према директору. Сам пак наставни програм за Ж. Гимназију (V—VIII раз.), овакав какав је, непотпун је, и на једној страни не стоји у скдаду с наставом у четири нижа разреда В. Ж. Школе, кроз које пролазе ученице Ж. Гимназије, а на другој страни не одговара програму Мушких Гимназија, те због тога при извођењу наставе из поЈединих предмета има и сувише тешкоћа, док је из других предмета наставни програмјако скучен, те не одговара карактеру средњешкодске наставе. Исто тако недогично је што по овом привременом програму у Ж. Гимназији има предмета необавезних, који су у Мушкој Гимназији обавезни, те је из тога и из потпуне примене Правида о вишем течајном испиту и за Ж. Гимназију настада нова недогичност: да се из тих необавезних предмета оцене