Просветни гласник

ИРОСВЕТНИ глдсник

из најстаријих разреда уносе у сведочанство о испиту зрелости. Међутим иознато је да се друкчије добијају оцене из обавезних а друкчије из необавезних иредмета. Најгдавнији иредмет у српској средњој шкоди јесте Српски језик, који је проведен кроз све разреде и дата му је нарочита вредност на нижем и на вншем течајном испиту. За тај предмет привремени програм предвиђа много краћи обим од онога у Мушким Гимназијама, како у погледу књижевности тако и у погледу граматике. И док је тако учињено на једној страни с најгдавнијим предметом, који има специјалног значаја за образовање са националног и шкодског гдедишта, дотле је Латинском језикудат истипрограм који јеи уМушкој Гимназији, и то на један неразмишљен начин. Јер док се у Мушкој Гимназији тај предмет учи од III разр., овде почиње тек од V, па ипак за све разреде Ж. Гимназије програм из Латинског језика исти је који је у тим разредима у М. Гимназији, и од ученица прве школе на завршеттк^њихова средњешколског образовања тражи се апсолутно исто што и од ученика друге школе! Од предмета пак, који су овде необавезни, а оцена из њнх уноси се у сведочанство о испиту зрелости, норед друга два,јесуи Гуски језик и ФилосоФска пропедевтика. И то су нелогичности овог привременог плана, као што их има н других, које би било дуго набрајати. У место тога, у овом и ииаче великом извештају, достаје нагласити: да овај привремени ирограм, где год је у њему по предметима учињепо одсгупање према сталном програму за М. Гимназију, није урађено према стварним потребама и према неком у напред утврђеном систему за образовање ученица у средњој школи, који би правдао та одступања. Због тога привремени наставни програм за Ж. Гимназију, овакав какав је, нема разлога за своје постојање и треба га изменити на боље. Али је штета што досадашњи рад наставничког особља не може бити од користи у том ногледу, јер колико је наставни програм непотпун, зато што рад наставника није био у хармонији, него је радио како је ко хтео и умео, на пракси нису утврђенн недостаци и т ком правцу треба га мењати. Да би сејасно представило како је рађено на извођењу програма, требало би у подробности изнети рад наставника у току ранијих, и нарочито у току ове школске године. Ја, међутим, то нисам у стању учинити са два разлога: прво, што се ти подаци добија1у непосредним посматрањем наставничког рада преко године, и тачним бележењем свега што наставници опазе у своме раду, и друго, што ни најпоузданији посредни извор, коме се има прибећи у оскудици првога, није поуздан (В. даље у одељку II, 2, где је реч о Дневнику рада у школи). Због тога се овде морам ограничити на излагање најкарактеристичнијих примера из два од најглавнијих предмета: из Српског језика и Математике, према којима се може судити како су и многи наставници схватили свој задатак и радили на извођењу наставног програма. Из Сриског језика, чији наставни програм представља осакаћен програм за М. Гимназију, у VIII разред није ништа рађено ни по том нити пак по каквом било другом програму. То се, у осталом, види и по Дневнику рада у школи, у који није ништа ни убележавано, и по школским писменим задацима који нису рађени (В. у одељску I, 2, под „Писмени задаци"), као и по показаном ученичком успеху на вишем течајном испиту. Како је пак радио наставник, који је предавао у