Просветни гласник

37*

ШКОЛСКП ЛЕТОПИС

559

или ако је то и учињено, рађено је овдаш тако да су остаде непоправљене чак и стварне иогрешке, којима .је извор у несређенол и у неутврђеном знању стеченом на часовима Српскога језика. А кодико год их имам пред собом, међу њима нема ни једног јединог, да.је наставник, пошто .је исправио све погрешке, дао суд, бидо у недини бидо по едементнма, у виду кратког реФерата, где би истакао све гато није добро и чега ученик треба да се кдони у будуће! Такав рад јесте последица нехата наставннкова. И кодико се дадеко отшндо с тим нехатом, и у вези с тим како ученице немају користи од рада писмених задатака, види се по сдедећим примерима. На стр. 24 овогодишњег Извештаја В. Ж ГПкоде и Женске Гимназије, међу писменим задацима, рађеним у VII разр., надази се и овај: „Друштвени живот Дубровчана по песмама Ветранићевнм". Такав задатак код једних ученица никако ннје ни записан у натпису, а писаде су о Мавру Ветранићу и о његовом песничком раду; код других записано је „,По несми ,Л.анци .Адемани" да изнесемо какав је живот Дубровчана био у оно доба"*; а код трећих, тек кад је цео рад био готов, ситним словима .једва је био уписан натпис: „Мавро Ветранић и његов рад". И што је потпуно природно, према раздично записаној теми бида је различна обрада: свака је ученица писада како је хтела, иа их има и таквпх, ко.је су натпис стављале нрема томе о чему су писале. Због тога код овог задатка не може ни бити речи о правилној концепцији, којој се тодико значаја придаје у слободним задацима из Српског језика. Колико је пак то чудновато, још је чудноватије да је наставник такав рад примио за тачан, те никомс није ништа приметно нити замерио. И, наравно, таква концепција повукла је за собом рђаву композицнју зада-тка, која ће бити у тодико гора, у кодико ни н>у наставник не узима у вид и никако ученицама не свраћа пажњу на тај битни елеменат књижевних састава. Овде је наставник био тодико нехатан, да се није хтео потруднти да тему напише на табли, те да је све ученице једнако прспишу, него им је тек од придике рекао о чему треба писати, и ученице су тако радиле. Услед тоганаставнпк је изгубио мерило, ирема коме ће оцењиватн овај најглавнији елеменат у еамостадној изради задатака из Српскога језика. Ади кад наставник, поред тога, није водио рачуна ни о стварним ногрешкама па их није исправљао, као што није исправљао ни стидистичке и граматичке, он је тим својим нехатом учинио да ученице и не мисде о захтевима постављеним за писмене задатке из Орпског језика н да се свикавају на неуредност. И како онда да се сд њих у задацима тражи тачна концепција поетављене теме, добра композицнја писменог рада, јасно и течно издагање, правидност стидистичка и језична и чистота у раду, кад их наставник не учи томе? Могу ди се на овакве ученике и на такве њихове задатке применити оштре одредбе из Правида о вишем течајно.м испиту и из још оштријих Упустава упућених изасданицима за оцењивање нисмених задатака? Ко ће бити крив за неуспех ученица, опе иди њихов наставник, и ко треба да иоднесе казну? Тако је бидо са још два задатка из Српског језика у VII разр. Један је од њих: „Дубровник, дубровачка књижевност, престоница (!) драмске дубровачке књижевности" (Извештај, стр. 24), а други је: „Штампа, њене нојаве у нас и њен значај у опште" (Извештај, стр.