Просветни гласник
ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС
567
Као да је целокупан рад у овим двама заводима ишао не може бити боље, те је договор био непотребан! По примерима горе изложенима, као и другима који ће даље доћи на ред, не бих рекао даје тако. Мли је, можда, био немогућ договор у савету састављеном од 56 чланова, где би сваки имао да каже што ? Јер, кад сам једног дана пред наставницима констатовао да се ни у којем правцу не види договоран ни колективан рад, одговорено ми је у хору: „откуд га и може бити, кад се ни нас две и две не можемо споразумети!" Овај одговор био ми је јаснији од сваког уверавања и налазим да није потребно ни ја да се задржавам на том питању. Горњим наиоменама о раду разредних већа и наставничког савета могу додати само један Факат, који допуњује досадашњу слику. — У овим двама заводима — којн су то само но имену, јер јс у свој својој потпуности примењен систем стапања — постоји једна књига, у коју су за неколико година уписивани записници разредних већа и наставничког савета. Противно онако изречном наређењу из чл. 91 Закона о средњим школама, да се записници тачно воде и потписују, тамо нема ни једног ни другог. За одлучивање пак о благодејању, које је тач. 5 чл. 92 нарочито стављено у дужност наставничком савету, судећи по белешкама у овогодишњем Извештају на стр. 20, које не кажу када се о томе већало, изгледа да се он тим питањем није ни бавио. За потврду томе служи и поменута књига у коју су убележавани записници, јер тамо тих одлука нема. Дакле, сасвим упрошћена администрација! 2. Бе<лежници за оцене, Лневници рада наставнич^ог и Уписница. Ове три књиге у школску администрацију увела је потреба, н свака од њих има своју намену. Од њих друга је у сваком ногледу најглавнија, а последња је само да се у њу унесу резултати из друге, те да се као мање гломазна сачува што дуже времена. По Дневнику рада посматра се лшвот и рад школе и, тачно вођен, најбољи је контролник старешини завода како за ученике тако и :_а наставнике. Стога се том главном извору за све податке о сваком ученику ноклања нарочита пажња како од стране старешине завода тако и од стране разредних старешина. Та књига има вредности у току целе године, дакле, и ношто се, по свршеном тромесечју, резултати унесу у Уписницу. У свакој средњој школи те три књиге треба да су тачно вођене, да би биле од користи, ради које су и установљене. Ну тако није у В. Ж. Школи и у Ж. Гимнази.ји. Јер, на првом месту, тамо Уаисница и не иостоји , а Бележници за оцене и Дневници рада вођени су тако неуредно и подаци који се из њих ваде тако су несигурни, да се због тога и не могу сматрати документима. Шта више те две књиге и начин њихова вођења говоре само у прилог Факту: да тамо није било реда, да није било контроле''и нарочито да није било једног система и договора у раду наставника. Сваки је радио како је хтео, и нико зато што је тако радио — није био одговоран. Тако у Бележнику за оцене не впди се по предметима кад су држани часови и који су часови били за предавање а који за испп-