Просветни гласник

наука и настава

597

34. Само тако у опште може бити закона и истине, ако у историји људског живота и мишљења има закона и истине. Ако у историји човека и његова ума нема закона, онда у опште не може бити закона ни у нрироди. Ум људски не управља се према иредметима спољним, јер онда, да би се променило човеково мишљење о природи, морала би се прво сама нрирода променити. Какав би апсурд испао према томе кад би се узело да је у античко доба земља доиста бида дентар сунчевог система, око којега се овај обртао и да је тек после промењена та улога и с том променом и човеково мишљење о свету. Него се природа и њени појави управљају према уму људском; закони природе потичу из ума људског. А пошто су се мисли човека о природи и свету мењале у разним временима, то никако нису те мисди у једно доба биле лажне а тек у друго доба истините. Јер ако су сав живот и мисли једних нараштаја лажни, онда никакве логичке т. ј. историјске нужде нема да тек други нараштај, овај или онај, мисли истинито. Остају још две поставке: или су сва мишљења у историји истинита, т. ј. да се људско мишљење у историји развијало по законима, да се тако морало а не хтоло мислити, или су сва та мишљења у временима лажна т. ј. да нису настајала по законима, да у историји нема закона, и онда ни у природи нема истине и закона, пошто те истине тражи ум и те законе природе прописује ум; јер пошто су сви нараштаји имали пред собом једну исту арироду и о њој сви друкче и лажно мислили, значи да и у самој тој природи нема истине и законитости, па по томе ни у развитку људског ума. — Тако је само у историји човека и његова ума највиша истина, највоћи критеријум истине. Тако ће само историја моћи помирити све људе и сва времена. 35. Историја је према другим наукама као земља према својим појавима. Из ње изничу науке, философски и религиозни системи; у њој се они расиадају дајући тим клице новим системима и појавима историје. Из ње изничу народи и државе и у њој се распадају да уступе место другима. Она је гробље човечанства, у коме се ни један атом његова духовна живота не губи, те нема ни једног појава, који није историјом везан за каку далеку и дубоку клицу. 36. Све остале науке постају све више само органи истерије, све више постају делови једног вишег, огромнијег организма — историје. И као што би без савршених органа и оруђа човек морао увек остати на природном ступњу, тако би, без савршених и тачних осталих наука,