Просветни гласник

1042

11РОСБЕТШ1 ГЛАСНИК

нералогијом за IV разр. средњих школа, а да се дотле допусти иривремена уиотреба овог уцбеника приватног издања у нашим средњим школама. Ма да је овај реФерат нешто, што улази у круг унутрашње радње самог Министарства Просвете, те би се могло рећи да не иотпада под критичку оцену неслужбених кругова, ипак уобичајено објављивање оваких реФерата уједном часопису, као што је Просветни Гласнкк, чини да имамо права гледати на ову ствар и с чисто литерарног гледишта. Према томе не може остављати извесне мисли, изнесенеу посдовима овакве врсте, без оцене, без критичког расматрања па и потребног исправљања. У школску књижевност не треба да улазе мисли, које нису довољнз оправдане, ни погледи, који нису довољно основани на иедагошком искуству, а које би неко хтео протурати као нешто што би као било уонште примљено или педагошки оправдано. С тога разлога и постале су ове врсте, намењене не толико да бране књигу, о којој је реч, колико да исправе извесне мисли и покажу нетачност извесних тврђења која би могла другом каквом раднику на сличнпм пословима бити необилазни камен спотицања... * РеФерат г. д-р М. Леко и осталих потписника није велики. Он износи непун штампан лист Просв. Гласника. Па ииак ако се и не одликује величином, он има једну другу особеност: он у почетку констатује да писац није постигао оно што је желео (а то је: да нам да добар збивен уџб?ник), а на завршетку иреиоручује књигу за уиотребу!... Већ и само ово овако ре«еровање довољно је да пажљивом читаоцу или слушаоцу наметне мисао : да оваке оцене могу бити врло лаке и немати аргумената, који се не би могли оспоравати. На ту се мисао може доћи у толико пре, што овај реФерат с једне стране тврди за ову Хемију с основима минералогије да је писана „сувоиарно и шаблонеки" а међутим с друге на неколико места истиче да се „у добрим уџбеницима" ове врсте не даје распоред градива, какав је у овој књизи, и не поступа, како је рађено у овој књизи! Али писцу ових врста није циљ да изазива личне распре и да доводи у сумњу мотиве, који су владали у писаца овог реФерата. Да су они већ објавили своје вероватне концепте уџбеника ове врсте, можда би то могло изазвати каквог жустрог иарничара и на такву дискусију. Ми међутим сматрамо да је за ствар, која је изазвала ове врсте, важније: ноказати да су замерке учињене нашој књизи, у ствари неосноване, нетачне и такве да би желети било да оне нису ни нашле места у овом реФерату. И на то већ одмах и прелазимо. У реФерату о овој Хемији с основима минералогије изнесено је седам нримера, довољних по мњењу г. г. реФераната „да се види да у погледу метода она не одговара захтевима доброг уџбеника." У ирвом од њих, одмах у почетку реФерата, саопштава се Просветном Савету да „није баш ни мало методски што писаи већ на другој страни своје књиге почиње са кристалограФијом, јер је морао за кримере иојединих кристалних облика на-