Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ИРИКЛЗИ

1043

водити тела, о којима ученици ни појма немају. Еод добрих уџбеника кристалографија долази много доцније, кад је ученицима већ познат неки број тела која кристалишу." Морамо већ одмах напоменути да замерка, учињена овим врстама реФерата, није ни најмање оправдана. Наша је намера била да једном оваквом књигом спојимо у што тешњу везу хемију с минералогијом за један тако елементаран разред, као што је IV разред наших средњих школа. Она је, као што је то у предговору номенуто, рађена по угледу на неколике уџбенике ове врсте из туђих кн.ижевности. У многоме писац ср угледао нарочито на уџбеник Нетте1тауг-Вгиапег-ов за IV разр аустријских реалних школа, који је званично одобрен и препоручен од аустријског министарства просвете актом од 25 јуна, 1900. бр. 17.341 као што то ноказује и вегов натписни лист. Исто тако као што су ови писци, пишући Хемију с минералогијом, нашли за оправдано да већ у Уводу, на ирвим странама (9—12), унесу пре правог проучавања хемијских појава појам о кристалу и разликовање кристалних система (дакле ствари из минералогије), тако смо поступили и ми у овој књизи. Ропског и безразложног угдедања, наравно, није било и ми смо предмет третирали са свога гледишта. Отуда је дошло да, док су поменути писци пристуиили одмах разликовању кри • сталних система, ми смо ирема нашем схватању наставног градива дали најпре ученицима појан о минералу, појам о кристалу, кристаластом агрегату, аморфном минералу и обратили пажњу на постајање кристала па тек онда на најелементарнији начин упознали ученике с кристалним системама. Главни принцип, кога смо се при овоме држали, био је да материјал буде што мањи и обрада што концизнија. Све оно што је изложено у другом одељку Приступа, тако је елементарно и тако забавно, да је право чудо да се о том у ре®ерату говори као о некој „КристалограФији!" Судећи по томе изразу, неко, ко не би имао књигу при руци, помислио ои још да је писац заопуцао те ђаке IV разр. (који имају да упознаду најелементарније ствари из ових наука) стао претрпавати чпстом и сувом кристалограФијом, која је у том случају наравно само један терет. Још је чудније што се у реФерату иомиње да је писац у опште „морао наводити тела ( о којима ученици ни појма немају !" У ствари ничега од тога и нема. Тела, на која се овде циља, навођена су само у толико у колико је требало примером поткреиити шта су то минерали а шта кристали. Педагошко начело јесте да се не антиципира ништа што није довољно иознато или утврђено, али смо се ми — то ми без бојазни истичемо — тога држали дословно и потпуно доследно. Уосталом, зашто је то „неметодски" кад се ученицима каже: минерали су н. ар. сланик, кварц, калцит, гипс, мермер, креда и т. д, или кад се покаже кристал соли, калцита и т. д. и дода: да се такви правилни. облици (кристали) могу још видети н. пр. на кварцу, гицсу, илавом камену и т. д. ? То је просто упознавање с појмом и све то само претпоставља да ће наставник донети било та било слична тела и показати их; а ниједан наставник неће ни говорити