Просветни гласник

1054

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

подрже и допуне баш они, који му овде чине замерку. 1 По томе, ако та „ствар навике" не потекне из гимназије, мучно да ће се она моћи нри оволиком неповерењу схв .арати негде на другом месту. А ми смо у иоменутој расправи о нашој хемијској номенклатури и сувише Доказа изнели да се наша данашња недоследна терминологија највише и пшрила кроз гимназију и нгколску кљижевност. Чудно је да се то иревиђа... Исирављајући неоправдане замерке овога ре*ерата и дајући иротивне разлоге, иисац ових врста не може имати ништа иротиву тога нгто му је обраћена иажња на ону „погреишу": „да устојана вода нема свеж укус и није за пиће, јер је из'ње изишао сав ваздух". Исто тако можда ни наведени пример за начин излагања није но све без замерке, ма да писцу није иознат у књизн више ни један једини пример подужих и, хајд' рецимо, за ученлчко схватак,е (ио тврђењу из реферата) тежих реченица. Писац је посде штампања књиге опазио и 2—3 штамиарске иогрешке (н. пр. једначина 1 на стр. 42., структурна Формула за 80 2 на стр. 45 и т д.), а може бити да би се при свестраном разгледању ове књиге могла учинити још каква наиомена. Овим врстама уопште иије ни био цил. да само књигу бране, нарочито не да је бране апсолутно и пристрасно од замерака, које би се некоме нрохтело чинити. Писац се н. пр. не устеже признати да цени напомену из реФерата да би минеро -Физика могла бити ако не потпунија, а оно у некој глави издвојена, засебна и ирегледнија, и тим ће се он. нада се, и користити. (Јамо му је била дуасност да на овом месту исирави толика нетачна тврђења овог реФерата и спречи уношење неоправданих погледа на иослове ове врсте. Из тога пак само ће се по себи увидети да ли и ко.лико стоји да је ово „пропали" иокушај једног методичког и збивеног уџбеника... * На послетку треба се обазрети и на једну другу ствар. Разлози и замерке из реФерата (а показано је колико су они неоправдани) учинили су да је Просв. Савет одлучио: да се овом уџбенику као нриватном издан.у допусти привремена употреба, али и да се расппше стечај за израду државног уџбеника за овај предмет. Не треба бити ни заинтересован ни велики нријатељ школске књижевности, иа да се увиди да је ова жеља за државним уџбеницима један чист и тасан школски назадак. На страну то, што ни много веће књижевности, него што је наша, немају државна издата оваких уџбеника него већ и случајеви с оним уџбеницима, који су но некој наопакој просветиој политици постали државна издања, довољан су разлог да се пожели: да ова жеља Просв. Савета остане за вечна вромена само — жеља! Наша школска књпжевност имаће онда и много и добрих уџбеника. Радмици на школској књижевности радиће и даље, и методска иитања неће онда бити једном за свагда бачена на страну!... Београд, 1909. ПроФ. А. Огаиојевик ■ —=жз®о*<=1 Мило нам је што можемо коистатоватп да је трећи потписник овог ре®ерата већ усвојио наше гледиште и употребљава наше Ј ,иовачен.е". В. о том чланак Стакло ј Извештају прив. гимназ. В. Зделара од ове годиие.