Просветни гласник

1060

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИЈС

Чешка Школска Матица. — За ову 1909 годину нредрачун издатака иа школе чешке „Мр.тице Школске" износи 1,172.490 круна, а редовних нрихода нма еамо за 147.300 круна. Недостаје или треба да се иокуни добровољним ирило"1шл још 1.025.190 круна. И то ће бити снгурио иокупљено. Сваке године овако Школска Матица објави : издаци ће изнети толико, а имамо само толико и толико, још нам треба толико и толнко. Ж чешки народ скупи и приложи КОЈ.ИКО још троба, те Матица никад не дође у непришку да пе може подмирити трошкове својих школа. А. тих школа има око стотине у Чешкој, Моравској и Шлеској у крајевима где су Чеси измешана с Номцииа и где треба спасавати дец) чешку, да ие уче немачке школе и да се не однарођавају. ц. Више учитељицанего учитеља. — У Галицијн број учитељица износи 57%, дакле внше него учитеља. 11 ове учитељице већином раде у подељеним школама, или дворазредним и троразредиим одељоњила. Како јо учитељицама у таким школама и како је школама с толиким бројем учитељица, то ста тистика не казује, али сваки сам ввћ то може замислити. У Савезнпм Северо-Америчким Дри.авама од 475.000 наставника народних гакола само је 22 г / 2 °/ 0 мушких. Дакле впше од 3 / 4 су саме учитељице. II. Врој ђака. — У Немачкој има иреко 6 милиона ђака, у Аустрији око 4 милноиа. У Немачкој сваки двадесети ђак учи н даље, више школе: гимназију, реалку и др., а од ових сваки тридесети учи и универзигет. п. * Број школеке деце у Берлину. — Интересанган ироглед броја деце у берлинским општинским школама нружа нам сада објављени извештај од стране општине. Ои ее односи иа стање од 1 иовембра 1909. У овом зимском полугођу иостоје 300 основнихшкола са 5186 разрода, рачунајући ту и 162 споредна разреда. Од учионица находе се 4624 у властитим школским зградама варошким п 555 у најмљеним; свега су дакле 5179 учионица у сталној употреби. Број привремеиих разреда изиоси 7 ирема 13 и 10 у оба иоследња нолугођа. Крој деце у основним школама износи 227.288 према 228.573 у летљем нолугођу, дакле 1285 мање. Просечан број доцо у једном разреду износио је заједно са сиоредиим разредима 1 маја 1891 г. 54,78, а 1 новембра 1909 на нротив само 43,83. * Школска звездарница у Шарлотенбургу. — У Евроии постоји само- једиа школска звездарница. Она се находи у новој реФормној реалној гимичзији у Вестенду (крају Шарлотенбурга). Она има у носледње време и једну тачну малу купасту обсерваторнју са астрономскнм ниструмонтима. Ученици виших разреда слушају овде астрономску наставу и иружена им је прилика да раде с астрономским инструментима. Нристун у ову астрономску обсерваторију имају ученици вигаих разреда, а оним учеиицпма који со истакну нарочитим усиееима на нољу математике и астрономнје, доиуштено је да с инструментима врнге своја истраживања. Такође п ученици вишах разреда из других гпмназија добијају с времена на време приступ у ову обсерваторију, а ту су скоро и управитељке неких девојачких нгкола молиле за допуст, да ученице виших разреда, које имају несјмњивог интереса за то, смеју иохађати ову обсорваторнју ради студија.