Просветни гласник

100

просввтни гдасник

Запамтимо тај поетупак; он ће нам бити од велике помоћи, нарочито кад будемо имали да опишемо нредмете или радње који ее не налазе аи у нашој околини ни у нашој збирци слика. Треба ли изазвати слику клавира, ми ћемо прелетати прстима преко уображених дирки; хоћемо ли да представимо пијење, ми ћемо примаћи празну шаку уснама; пуцање ће се мимички представити тобожњим нишањењем. Тај нови покрет назваћемо покретом околишног сазнања или нокретом изазивања у памети. Он се може применити на нерцепције свију чула. Слух. — Изазивање слика иред очи може асоциацијом пробудити одговарајућу слику у уву. Мимика прстију што прелећу по клавиру изазива у ушима сензацију музике; покрет руку што лупају уображеним маљицама чини да се чује лупа добоша; тобожње нишањење подсећа на иуцањ пушке. Директнији начин изазивања јесте ономатопеја: аам-иам! за пуцањ пушке, бум-бум! за звук звона, цин-цин! за звук звонцета, кррр! за један предмет који се ломи. Глаголи који изражавају глас животиња тумачиће се исто тако подражавањем, — дискретним, разуме се. Покажите деци да се и ви забављате колико и она, па нећете бити смегани. Најсигурнији начин да човек буде смешан, то је страх да ће то бити. Пиаање и сензације аериферије. — Ја хоћу да објасним да је хладно; ја ћу се учинити као да дрхтим, подигавши јаку од капута; ако хоћу да кажем да је пећ топла, ја ћу грејати руке уз пећ (чак замишљену) с изразом осећања удобности; да је пећ усијана, ја ћу представити тобожњи бол од превелике топлоте. Супротност, ноступак који смо споменули горе, помоћи ће нам да истакнемо смисао следећих Фраза: дрво је тврдо, вуна је мека, сунђер је рааав, артија је глатка. У свима овим примерима, мимика прстију помогнута је покретима Физиономије и интонацијом, који се мењају према више или мање нријатном карактеру сензација. Чуло мириса и укуса. — Сензације чула мириса, утисни које производе мирис или смрад, сензације чула укуса од слатког, киселог, горког иреводе се реФлексним кретањем мишића носа, уста, чак и целога лица; то су врло познати покрети које је изближе проучавао немачки физиолог Вунт 1 . Кад човек мирише ружу или киту љубичица, ноздрве се шире; при додиру с непријатним мирисом, оне се грче. Од љутог се шире уста ; од горког се диже непце као нри гађењу; кад узимамо слатке нредмете, ми успијамо устима. — Али и овде, као и за сензације нипања, нарочита мимика органа који је директно умешан појачана је нагласком глаеа и солидарним покретима суседних мишића,

1 К.т-.кенги.- фп'џи )лошке асихологије.