Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

101

чак и целога теда; кад осећамо одвратност, ми се окренемо, и Франдуска реч тегмоп (одвратност) дошла је од датинске речи акагЊге (окренути се), која врло јасно изражава тај иокрет. Апстрактан речник. Ми смо побројили средства која сгоје на расноложењу директној методи за тумачење конкретног речника. Овој је методи исто тако лако да објашњава анстрактне речи. Да би нам било згодније, по подеди која није можда строго научна, ми ћемо допустити да има две врсте апстрактних речи : а) речи » које означују унутрашње појаве осетљивости, воље и искуства; б) прави анстрактни изрази, то јест оншти изрази. А) Унутрашње иојаве. Разне душевне појаве, онако исто као и чулии утисци, имају своје карактеристичне маниФестације; као сензације, душевни живот преводи се сноља гестом, кретањем Физиономије, мењањем гдаса. Нико се неће нреварити у мимици и интонацији гнева, страха, ужаса, изненађења, радости. Нријатне и непријатне емоције нарочито је занимљиво проучавати. Ми их зовемо слатким и горким, пошто налазимо да оне имају у неку руку укус сродан са еензацијама чуда укуса: отуда се оне и изражавају истим покретима. Непријатна емоција нреводи се развлачењем уста и набирањем обрва, мимиком која је своЈС.твена сензацији љутог; мисао која нас иснуњава морадном одвратнотћу нагони нас на гађење апсодутно као сензација горког или отужног; пријатна мисао чини да отворимо мадо усне и дако испружимо језик, као при сисању 1 . Француски народни израз: „није млеко", употребљен да изрази задовољство, врдо је значајан у том погдеду. Енергија и попуштање воље имају спољни језик који се тако исто да нознати. Ми не кажемо ни с истим изразом ни истим гдасом: ја то хо&у (заповест) и: добро, хоКу (уступак). Што се тиче појава чистог искуетва, где страст изгдеда да неаа никаквога удеда, човек би најпре био у искушењу да верује да се оне реФдектују споља мање видљивим знацима. Ади то није тако. Неко вам објашњава, на пример, једду ствар коју ви не разумете. Ви стојите најпре збуњени. говорећи: Ђ Не схватам Затим, посде једне секунде, ви додајете: „ Чекајте, иустите ме да размислим". — Ви затворите очи, дохватите гдаву у руку; најзад, тренутак посде, ви узвикујете: Ах, разумео сам ", дижући обе руке у вис. Ноетавите се сами у ситуацију; нроучите мимику и интонацију који прате три узастопна тренутка ове мале драме: сумњу, размишљање, откриће; ви ћете впдети да ће се, према трима ситуацијама, ваше тедо,