Просветни гласник

114

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је ни говорити, већ само питати, а главом дати знак да дете каже. Нреко године долазиће у школу укућани неких или свихђака, проКи ће путем, дотераће дрва и т. д., а ми доди можемо казати шта је тај и тај коме ђаку. Само се тако може избећи оно неколико влашких речи. А већина онога што ћемо даље показивати биће на нама, око нас, у учионици, кухињи, соби, пољу, шуми, биће дакле очигледно, и ту не треба и не сме бити никаквога објашњења на влашком говору. Ако неко наше питање деда не разумеју никако, и ако нам не помогне мимика и оно што се до сада научило, морамо нриб-ћи крајњем средству: најкраће их упитати њихним говором. Тако исто реч, коју би описно морали ваздан објашњавати, илинешто што деца не могу видети, можемо кратко влашки рећи. или упитати старије: „Како то ваши кажу?" И деца одговоре само једну реч или један израз. Ну нигде не употребити влашки говор онде, где је могућно српски се сиоразумети. Попуштање у томе осем што се свети тиме, што ће деца бити невештија у слагању и склапању реченица, слаби код ученика веру у непроменљиву одлуку наставникову, да се неупотреба влашкога говора у истини изведе. Како деца опазе код наставника нарадирање с појединим Фразама на њиховоме говору и сама добију више смелости, иа и непозвана хоће да „уче" свога „господина*. Као донуну првој тачди програма напомињем, да приправници после дужег или краћег времена морају знати имена већине а по могућству и свих својих другова по разреду и осталих ђака. Можемо их за њихна имена питати изводећи ове пред њих, па пх онда питати: „Како је име овомеђаку", или „Како се зове овај ђак?" — Кад неко изађе из школе, кад неко пише, рачуна или црта на табли, питати: ко је изашао из школе, ко пише, рачуна, црга? Па онда још: који трч>/, стоји, брише таблу, пије воду, иде, скаче, седи, дрема, једе; ко се смеје, ко говори чита, пева и т. д. Ако им што не буде јасно, показати мимиком и говором у исто време. У игри, кад буду један другога дозивали, исправљати ногрешке, да не употребљавају први падеж место свих осталих, а обично место петога. А старији ђаци треба да су већ уиућени да млађе исправљају. * Друга тачка програма гласи: „ Познавање иојединих делова тела, а нарочито чула и њихова уаотреба. Поздрав и отиоздрав." Почеће се н. пр. прво с главом, и с деловима и органима на њој, а то су: очи уши, нос, језик, зуби, уста, образи, брада, канци, обрве, трепавиде, чело, теме, потиљак, коса, слепе очи, па онда врат. Даље; руке, прсти, нокти, шака, груди, трбух, Јеђа, рамена, лактови, ноге, колена... Показивање бива овако: метнем руку или обе на део или орган који хоћу да покажем како се српски зове, и гласно га именујем у једнини