Просветни гласник

113

се да неки не разуме питање, питам оне који разумеју и одговарају, а он пази, да би се сетио шта и сам треба да каже. Не помогне ли ни то, морам га ,влашки° упитати: „Кон ће кјама пра ћиње?" а затим брзо додати српски: „Како ти је име?" Ђак одговори кратко: „Милан", „Стојадин" или већ како му име буде. Ја онда кажем све српски овако: „Кажи: мени је име Милан Здравковић" или како му је име, и он ће ту исту реченицу поновити. Ја ћу опет рећи исто, само изоставим реч „кажи", да је они не би понављали. После неколико понављања знаће на наше питање чисто српски одговорити. А ако свагда на питање не добијемо правилан одговор не држати то за велику грешку, па навалити на деду једнострана питања на која долазе врло прости и сухи одговори. Свака погрешка нека се исправља, али се не може све од једаннут исправити, као што и за учење треба и дуже времена и разних мрилика. Деца могу још имати у кући обично ова лица: оца, мајку, брата или браћу, сестру или сеетре, стрица или стричеве, деду и бабу. Ну да би она знала колико је на број тих лица, а да би и оно из 2. тачке о деловима тела, чулима и т. д. лакше схватила и тиме добида више материјала за комбиновање реченица, врло је потребно научити их сада бројању од 1—10, а тек другога течаја до 20. А кад дотле науче и сама ће се знати даље у бројању номоћи. Бројати треба дрвца, каменчиће, крижуље. прозоре на учионици, зрна кукуруза, јабуке, орахе, прсте на руци.... Ово не треба сматрати за старинску рачунску методу где су деца пре свега учила бројати „на. памет"; овакво бројање је природно, јер су и сама деца Јчила бројати своје волове, овце, коње и т. д., а ми хоћемо да броје сраски оно што су бројада „влашки". Прво броји учитељ, па он почне а ђаци с њим сви скупа; на послетку броје сами ђаци. С почетка бројати брже, па онда све л.акше. Кад их будемо појединачно иснитивали, заповедати да прво броје ђаци који лакше схватају, а доцније обратно. На тачан изговор и тачност облика и акцента треба пажњу обратити. ...Ово је једно дрвце, два дрвцета, три дрвцета... пет дрваца, шест дрваца..., Један прозор, два ирозора, три прозора.... пет прозбра... Једно окно, два окна, три окна... пет окана. Кад већ дете зна шта значи реченица „како је име", може се слободно питати за име оца, мајке, брата, сестре, деде, бабе, стрица. Само, што се после помена српском речју може одмах додати и реч: тата, мума, Фраће, сора, мошо, баба или старица, ујка. (Посдедње три речи српске су). Таква питања изгледају отприлике оваква: „Како је име твојој мајци? — мајка, мума". — „Како се зове твој отац? отац, тата" и т. д. Деца ће одговорити. Ако не одговоре сасвим правилно, ми ћемо ноновити онако како она треба да кажу , а она ће за нама. Да би се избегла она реч „кажи", коју деца понављају, не треба просвктни гласник , I кп>., 1 и 2 св., 1910. 8