Просветни гласник

118

ПРОСВЕТНИ глдспик

Што не говорите кад вас питам? (Деца ћуте). Отворите уши! (У исто време и .ја рукама покажсм). Што нисте мал.о пре говорили? Ја вас питам а ви ћутите! ^Нисам чули". Ја: ,Нисам чуо; нисмо чуди"). Нисте чули, дабоме! А чујете ли сад? („Сад чујемо"). Уши треба сваки да пере, да буду чисте! Чиме се перу уши? („За вода!" — Није „завода" него — водом"...) Чиме треба уши арати?... Ухватите језик овако, двама прстима! Држите га добро! Како је теби име?... Говори!... Шта си ти?... Зашто не говориш ? — Пустите језик! Зашто нисте говорили? („Не можемо"). Би ли могао неко да говори без језика ? — Онај који никако не може да говори јесте нем. Који човек не чује, он је глув. Јесте ли видели некога који не уме да говори ни једне речи? — Шта је ово? („ШеКер"). Ја ћу да га окусим!... Сладак шећер... Окуси ти! Шта радимо језиком? Језиком окушамо шећер, сирће („оцет"), со, јело... Ја сад жмурим. По столу тражим писаљку... Јаје не видим, већ ирстима иииам... Ево је; нађох је... Који не види, а он иииа прстима! Зажмури ти сам! Пипај поклупи! Шта ради С. ? (Он пика по клупи). Зажмурите и ви ! Лииајте сви ирстима! НаЈјите таблице. Отворите очи!... Шта ће нам прсти! („Да пипамо"). Још?... Метните руку овако овде, с леве стране испод гуња! Мир!... ОсеКате лишто! („Осећано"). Шта осећате? („Нешто бије"). То нешто што бије, шго лупа, зове се срце („ињима"). Шта то бије угрудима? („У грудила бије срце"'). Има ли да некоме не луиа срце? („Нема"). Запамтите! У кога стане срце, па не куца, не лупа, не бије, тај одмах умре... Ја сам чуо од многих људи да кажу: „Боли ме срце!" Ја их питам: где боли? а они мећу руку на трбух... Је ли срце у трбуху? — Где је срце? Срце је у грудима, а у трбуху је желудац. Њих боли желудац а не срце... Кога заболи срце — тешко њему! Шта је у трбуху? Ја сада дишем! Ето, слушајте! Ви дишете једнако. Сваки човек дише... Све што је живо то дише... Ко престане дисати тај умре... Овде не треба да дигиете прашину... Ако трчите но школи ви дижете прашину, на прашину сви дишемо... А то не ваља за здравље... Шта не треба да радите? Шта ја сад радим? Ја сад идем. („Ти садидеш; ви садидете"). Изађи ти! Хајде н ти са мном! Стани, стој! Иди сам до табле! Окрени се овамо! Запамтите: ногама идемо, трчимо, скачемо, играмо... А шта радимо рукама? (Пишемо, цртамо, копамо...). Шта ја радим? („Ви нишете"). А сад? („Бришете"). Чимс се брише? („Са сунђер". — Није „са сунђер" него „сунђером"). Брише ли сам сунђер? (Мора да се узме у руку)... Ово се зове раме, ово иазухо, ово лакат, а ово длан или шака. Како се ово зове ? —