Просветни гласник
НЛУКА И НАСТАВА 123
говорењу. При читању, ходању, при говору, сваку перазумљиву ствар, сваки неразумљив израз објаснити. 1 Неки наставници и наставнице приправнога разреда с прииравницима и старијима граде разне алатко од дрвета у миниатури, па неке играчке, кућне ствари и др. Тако је то нека врста забаве, нека врста ручнога рада. Кад треба да се нека ствар покаже, да се изнесе нека алатка и о њо.ј разговор води, изнесе се оно што су деца правида, и о томе се води монотон разговор у иитањима и одговорима: „Шта је ово? — Од чега је? — Шта нам треба?" — Питањо о језику није питање ручнога рада. Зато су ова вежбања у дељању и скдапању корисна ако не одузимају време да се иређе оиширан обим из учења језика, и ако су све то видела у истини, и руковада с неким истинским алатима. А тада су деца могла научити и много више израза. Деца пак, која осећају тежњу за радом — а њу треба неговати кад се год има времена — радиће и сама. Често она изаберу практичније радње од оних, које наставник намеће (нпр. плету гаешире од сламе и корпе од бела и зелена прућа; праве сандучиће за оставу пера, држаљице и др.). Без сумње биће неприродно ако деца знају ствари око себе и још даље, а не знају како им се зове одело, обућа и остало што је на њима. Све то треба показати; осем тога шта је: дугме, кајиш, појас или пас, клобук („шепшр"), шајкача, шубара (мала и велика), опанак и опанци, чараие, крпе, врвце, прстен, обоци („минђуше"), и по могућству: од чега је што. Где год се која од научених речи може унотребити, треба је говором доводити у разне промене. Кад неко под капом уђе у школу заповедити да скине капу, ко је незакоичан да се закоача, коме се вуче појас да се оиаше. коме се ирикинула врвца да је начеже , ко је каљавих или снежаних опанака да их очиети или отресе итд. Друге пак питати: „Штаонради?" — „Штаони раде"? За рад у нриправноме разреду треба много стрпљења ; па зато се не треба жестисти кад деца не одговоре како ми хоћемо. Ми смо ту, да покажемо, исправимо, понављамо, утврђујемо. „Стрпљење доноси ружу"... * Сад прелазим на четврту, последњу тачку програма за први течај. По њој се деца имају научити да знају шта је: Ђ Школа, учитељ и ђаци. Познавање и уаотреба школских и ђачких ствари. Држање иисаљке и добровољно шарање ио таблици и кредом ио табли. Цртање најиростијих ствари у контури".
1 Како све ово, као и поцрављање говорних погрешака иште миого времена, то бн требало, као што ће другом приликом бити говора, мкоге некорнсне ствари из садањег програма осн. школе изоставити, а додати оно што треба.